Gužva je slaba reč za to. Najveća koju možete da zamislite pa puta deset. I sve se to na jednom mestu, istovremeno, muva, cenjka, nudi, pazari, razgleda, proba, vraća i navraća, priča, broji, kupuje, prodaje… samo je blagi i površan opis pazarnog dana u Turskoj.
A dan, pazarni, traje bukvalno od izlaska do zalaska sunca. Čitave ulice se pretvaraju u pazare i bazare. Njihovom širinom se razvuku i rastegnu platna kao zaštita od vrućine i bazar može da počne.
Sve od drveta, što bi svaka kuhinja trebalo da ima: kutlače, varjače, sipalice za med, daske za seckanje, češljevi, tučak i avan…
Zastave sa prepoznatljivim grbom Turske i polumesecom. Obavezno je tu i Ataturk.
– Je l imaš neku sa Erdoganom, dobacuje neki šaldžija, očigledno sa naših strana.
– Ne… još…, odgovara turski prodavac kome očigledno nije strano ni poznavanje jezika, ali i ovdašnjeg humora.
Pa torbice, pletene, vezene, heklane, štrikane… Bižuterija, srebro i obavezna amajlija sveprisutna u mediteranskim narodima „plavo oko” kod Grka a u turskoj verziji „nazar bondžur”. Igračke, suveniri, posuđe…
Foto: Z. S. M.
Foto: Z. S. M.
Foto: Z. S. M.
Foto: Z. S. M.
Foto: Z. S. M.
Foto: Z. S. M.
Haljine, suknje i bluze… Peškiri na sve strane, ima ih svih veličina, verzija i „kalibara”. Oni plažni, kao „firmirani” sa oznakama i brendovima: Guči, Viktorijina tajna, Luj Viton, Tomi Hilfiger, Lakost… Tu su i za decu sa junacima iz crtaća: Miki i Mini, Spajdermen, Minecraft, Patrolne šapice, mange… Naravno i bojama i grbovima voljenog kluba: Real, PSŽ, Arsenal, Liverpul… and you’ll never walk alone na plaj bez grba svojih fudbalskih ljubimaca.
– Koliko je ovaj mali za kuhinju, pita naša, i na letovanju na kućne poslove fokusirana domaćica.
– Ovaj, 35 lira, odgovara prodavac.
– Koliko je danas lira, okreće se žena mužu.
– Kurs je 28,5 za evro, spreman je on.
– Spakuj tri, zaključuje pazar gazdarica.
Ako je nešto približno atmosferi zidanja kule Vavilonske to je pazarni dan u Turskoj. Govore se svi jezici istovremeno i svi se razumeju. Za sve varijante jezika koji smo nekada zvali srpskohrvatski dovoljno je reći „naš”.
– Govorite naš jezik?
– Naš jezik, da razumem, spremni su turski prodavci sa druge strane tezge, kojima takođe nije stran ni bugarski, grčki, ruski, neke varijante koje bi se u najširem smislu mogle nazvati engleskim… Nema veze, tu su uvek prsti i svi ostali ekstremiteti. Nema nejasnoća.
Kao na pravoj berzi – Berza veša Foto: Z. S. M.
Onda šortsevi, majice, bermude, plivački asesoari, plaj gaderoba na bretele za 70, 80, 100, 200, 300 turskih lira. One sa etiketama, sportske, koledžice i sportske kragne idu do 200 a „program” bez kragne 150.
– Sve, pada pitanje.
– Sek, odgovara prodavac na turskom odobravajući klimanjem glavom.
Naravno šalvare, dimije (do 200 do 250 lira), rančevi, torbe, tašne (damske i sve ostale), one (ako sme danas da se napiše) „pederušice”… Ima od čiste kože (derma) ali i svega ostalog. Pa, ari i hektari džinsa, prsluka, jakni i trenerki… sve boje, veličine, materijali… Kape, kačketi i šeširi…
Firmirani, kao… Foto: Z. S. M.
… širi se širi, šareni peškiri… Foto: Z. S. M.
… and you’ll never walk alone… Foto: Z. S. M.
Pred očima „pukne” aleja čarapa: muške i ženske, sportske i nazuvice, nanogice, tanje, deblje, zimske, termo koje mudri po vrućini kupuju za hladne dane po povoljnoj ceni.
Vešparče – roba na komad, stoljnaci, posteljine u svim dezenima i kombinacijama. Džezve, četke, metle, tave i tiganji, spatule, roštilji grilovi, vešalice, šteklice, čiviluci, đuveči, pekači, sekači… Pa, klompe, papuče, patofne, natikače, kroksice (ima i luksuzna verzija – bogato „ilustrovana” i opremljena), sandale, nanule, japanke…
Sve veličine i modeli izloženi na videlo Foto: Z. S. M.
Pamuk, marame, zaštitne futrole za mobilne telefone (sikon skif, bato), satovi i baterije, pletene papuče, krpe i sportski asesoari, džezve, fildžani, nargile i čibuci.
Odjekuje, zveči i zvoni sa svih strana. Neki rekalmiraju i prodaju robu preko mikrofona i megafona, dok se dugi, poput engleskih fudbalskih fanova oslanjaju isključivo na grla i dlanove. Kad smo već kod toga, tu su i dresovi, ponuda od Ronalda i Mesija do tamošnjih starova i klubova.
Brljanje po vešu – nacionalna disciplina sa internacionalnim učesnicama Foto: Z. S. M.
Može da se proba, a može i odoka Foto: Z. S. M.
Ko zna šta je na dnu gomile – Foto: Z. S. M.
Obrni, okreni, prevrni… u krug, pa sve iz početka, bez pritiska, niko se ne žuri, natenane na pazare lagane Foto: Z. S. M.
I, gaće, gaće, gaće: od tangi do onih „za nane”, pa bulevari čarapa, čarapa, čarapa („parče” – 5 lira).
Veš parče – ulice, kvartovi, aleje, magistrale pamuka – nepregledna prostranstva gaća i čarapa na komad, povoljno Foto: Z. S. M.
Veš parče – ulice, kvartovi, aleje, magistrale pamuka – nepregledna prostranstva gaća i čarapa na komad, povoljno Foto: Z. S. M.
Kao na njujorškoj berzi prodavci stoje na tezgama iznad gomile i uzvikuju, licitiraju, prodaju… Prevrtanje „veš parčeta” je nacionalna, a zahvaljući našim turistima sada i internacionalna disciplina. Garderoba se samo prevrće, obrće, proba, šuška, buška, uzima sa gomila i vraća na njih.
Đevrek pauzi Foto: Z. S. M.
Roba se dodaje i pare uzimaju rukama, ogromnim kutlačama, rade i merdevine, kuke, raklje, čaklje… Dozvoljeni su svi potezi i alati.
Zavese i tepisi, sagovi, krparice, stazice, ćilimi naređani i nanizani od „poda do plafona” (od trotoara do krova). Mirsi sveže ribe (balik) se mešaju sa onim od štavljene kože i novčanicima i kaiševima, opasačima i uprtačima.
Džidža bidže, nakit, bižuterija, suveniri… Foto: Z. S. M.
Džidža bidže, nakit, bižuterija, suveniri… Foto: Z. S. M.
Džidža bidže, nakit, bižuterija, suveniri… Foto: Z. S. M.
Džidža bidže, nakit, bižuterija, suveniri… Foto: Z. S. M.
Koferi i klonferi, sprej za komarce, šnaliice i gumice, kuke i motike, sobne i vrtne nameštajne garniture, pečeni pilići i sveže, vruće pogačice, miljejčići i šustikle, tabakere i muštikle, rahatlokum i baklava, san i java, plehovi i prekrivači, strugalice za pete (kurije oči, žuljeve i šuljeve – šta god), jorgani i ćebići, venčanice, Barbi i Hugo Boss, parfemi i dezodoransi, pidžame i spavaćice, ventilatori, ogledala, fashion rings i kebabi, patosnice za kola… Sve to hand made od Malezije do Granade.
Na izloženoj robi može i da se predahne, dug je pazarni dan Foto: Z. S. M.
Mnogi i predahnu, čak i dremnu na izloženoj robi. Dug je pazarni dan. Mačke se muvaju, psi ih ne tretiraju – koegzistencija. Mlade majke i očevi se probijaju sa kolicima kroz masu. Sve prolazi sem gužve i nervoze. Muškarci prave „sadržajnu” pauzu u kafanicama načičkanim u obližnjim uličicama. Žene takođe u obližnjim poslastičarnicama, a uvek su tu kafa i čaj, kao ratluk i baklava. Može i za poneti.
Džins, roba, posteljina i garderoba – od poda do plafona Foto: Z. S. M.
Džins, roba, posteljina i garderoba – od poda do plafona Foto: Z. S. M.
Džins, roba, posteljina i garderoba – od poda do plafona Foto: Z. S. M.
Džins, roba, posteljina i garderoba – od poda do plafona Foto: Z. S. M.
To bi svaka kuhinja trebala da ima – sve od drveta Foto: Z. S. M.
Od kože i sveg drugog od čega se može – tašne, torbe, novčanici, rančevi, kaiševi… i na nebu i na zemlji Foto: Z. S. M.
Foto: Z. S. M.
Od kože i sveg drugog od čega se može – tašne, torbe, novčanici, rančevi, kaiševi… i na nebu i na zemlji Foto: Z. S. M.
Od kože i sveg drugog od čega se može – tašne, torbe, novčanici, rančevi, kaiševi… i na nebu i na zemlji Foto: Z. S. M.
Veš parče – ulice, kvartovi, aleje, magistrale pamuka – nepregledna prostranstva gaća i čarapa na komad, povoljno Foto: Z. S. M.
Imamo i mi dušu. Vreme je za time out, pada zastavica. Poslednjih godina apsolutna turistička trakcija – kafica u pesku. Mora obavezno da se proba.
– Je l ovo pesak iz pustinje, pokušava da bude duhovit jedan „naš”.
– Jok, sa Marsa, nije od juče ni „njihov” konobar.
Spoj tradicije i turističke atrakcije – kafa iz peska (nije pustinjski) Foto: Z. S. M.
E, ali tu se avantura ne završava. Posle kafice, „pada komanda” u vidu „onog pogleda” koji „svi oženjeni muškarci” na svetu dobro „razumeju”. Tik do bazara i pijaca su nekako zgodno „raspoređeni” veliki robni lanci i robne kuće poput Waikikija, MAVI-a, National Geographic-a, Cotton-a… Pazarni dan u Turskoj nema kraja. Zaista traje od svitanja do sumraka.
Od salata i „neke trave” do ratluka i baklave
Nema bazara i pazara, bez klasične pijace. Maslinovo ulje i sapuni od istog na galone i tone. Može na litar i komad.
Foto: Z. S. M.
Ogromni grozdovi, još veće šljive. Za naše uslove, džinovske tikve, dinje i lubenice.
Suncokret, trešnje, jabuke, paradajz, tikve, luk, krompir, patlidžan, buranija i bamija… I, tu se naše poznavanje izloženih i ponuđenih naimirnica završava.
A, na tezgama, pored, iza, ispred, iznad, ispod i oko njih neke koštice, košpice, trave, salate li su…
– Šta se ovde jede? Koren ili plod, iskreno je zapitana na turskoj pijaci naša turistkinja potvrđujući onu staru „da je glupo pitanje samo ono koje nije postavljeno”.
Gde ima pazarni dan bez prave pijace
Lubenice, dinje, tikve, salete i trave – egzotične, jeftine i zdrave Foto: Z. S. M.
Ponuda agruma impresivna a tu su i jagode i maline, tik do njih redovi smokvi, urmi, datula… pa, onda krastvaci raznih kalibara od malecikih do gigantskih. U razledanje uključena pauza za đevrek.
Ratluk na meru Foto: Z. S. M.
Sve vrste ratluka koje možete da zamislite Foto: Z. S. M.
Rahat lokumi i halva upakovani spremni „za put” Foto: Z. S. M.
Baklava i za poneti Foto: Z. S. M.
Zubna zanimacija u bezbroj varijacija
Turske pijace su carstvo „zanimacije za zube” i grickalica. Ponuda nestvarna, ne samo ona naša klasika „seme, susam, kikiriki” već sve moguće i nemoguće vrste i sorte leblebija, pistaća, sušenog i kandiranog voća, orasi, bademi…
Deo ponude grickalica Foto: Z. S. M.
U ogromnim vanglama, kesicama, fišecima, pakovanjima… Piše kilo – 80 ili 150 lira. Na univerzalnom jeziku.
Redovi i police, kese i kutijice: damla sikiz leblebi, acili leblebi, karanfili leblebi… Ima i ljute leblebije – chili leblebi, pa čak ljuto-slatka varijanta – sweet chili leblebi…
Zrnevlje kao poslastice za zobanje u trenucima dokolice: žuto, braon, narandžasto, crno, zeleno, belo… Nešto sveže, nešto sušeno – samo opušteno. Proveren lek za smirivanje živaca.
Seme, susam, kirkiriki, leblebije i ostale zubne zanimacije za sve ukuse, vere i nacije Foto: Z. S. M.
Seme, susam, kirkiriki, leblebije i ostale zubne zanimacije za sve ukuse, vere i nacije Foto: Z. S. M.
Seme, susam, kirkiriki, leblebije i ostale zubne zanimacije za sve ukuse, vere i nacije Foto: Z. S. M.
Seme, susam, kirkiriki, leblebije i ostale zubne zanimacije za sve ukuse, vere i nacije Foto: Z. S. M.
Kuglice, okruglice, duguljasto, kockasto, kao girisine, ima i nešto kao čips (cips – valjda je to to) za 15 tl po kesici. Može na grame i kilograme. Proba se i degustira na licu mesta. Niko se ne libi. Ma, kakvi.
U carstvu začina
Za tradicionalno srpsko poznavanje začina koje se svodi na „sveto trojstvo”: so, biber i vegeta – ponuda na turskoj pijaci je mahom terra incognita i poput izleta i avantura sa programa Nacionalne geografije ili Discovery Channela.
Dobrodošli u carstvo začina Foto: Z. S. M.
Od štapića do džakčića. Ima i u ogromnim džakovima. Nestvarna ponuda i paleta svih duginih boja i začinskih asortimana blešti pred očima. Samo čemu služi? Ima sveže, zrnevlje, do svih mogućih i nemogućih trunčica i prašlastih materija, lišća, korenja…
Izloženo na uvid u kesama, kutijama, palastičnim posudama.
Izgleda moćno… Foto: Z. S. M.
… k’o zna čemu služi… Foto: Z. S. M.
… ali, lepše je sa začinima… Foto: Z. S. M.
… sve boje začina, kao neki biljni „beneton” Foto: Z. S. M.
Bezbroj varijanti, varijeteta i pakovanja od malecnih do ogromnih aleve i tucane paprike (e, i to bar znamo šta je – juhu!), preko nekih bobica ili stvari koje našem, nesikusnom oku više liče na žitarice. Ali, nisu, pitali mi.
Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.
Foto: Z. S. M.
