Kao u Ali Babinoj pećini: Avanture i izazovi pazarnog dana u Turskoj (FOTO) 1Foto: Z. S. M.

Gužva je slaba reč za to. Najveća koju možete da zamislite pa puta deset. I sve se to na jednom mestu, istovremeno, muva, cenjka, nudi, pazari, razgleda, proba, vraća i navraća, priča, broji, kupuje, prodaje… samo je blagi i površan opis pazarnog dana u Turskoj.

A dan, pazarni, traje bukvalno od izlaska do zalaska sunca. Čitave ulice se pretvaraju u pazare i bazare. Njihovom širinom se razvuku i rastegnu platna kao zaštita od vrućine i bazar može da počne.

Sve od drveta, što bi svaka kuhinja trebalo da ima: kutlače, varjače, sipalice za med, daske za seckanje, češljevi, tučak i avan…

Zastave sa prepoznatljivim grbom Turske i polumesecom. Obavezno je tu i Ataturk.

– Je l imaš neku sa Erdoganom, dobacuje neki šaldžija, očigledno sa naših strana.

– Ne… još…, odgovara turski prodavac kome očigledno nije strano ni poznavanje jezika, ali i ovdašnjeg humora.

Pa torbice, pletene, vezene, heklane, štrikane… Bižuterija, srebro i obavezna amajlija sveprisutna u mediteranskim narodima „plavo oko” kod Grka a u turskoj verziji „nazar bondžur”. Igračke, suveniri, posuđe…

Haljine, suknje i bluze… Peškiri na sve strane, ima ih svih veličina, verzija i „kalibara”. Oni plažni, kao „firmirani” sa oznakama i brendovima: Guči, Viktorijina tajna, Luj Viton, Tomi Hilfiger, Lakost… Tu su i za decu sa junacima iz crtaća: Miki i Mini, Spajdermen, Minecraft, Patrolne šapice, mange… Naravno i bojama i grbovima voljenog kluba: Real, PSŽ, Arsenal, Liverpul… and you’ll never walk alone na plaj bez grba svojih fudbalskih ljubimaca.

– Koliko je ovaj mali za kuhinju, pita naša, i na letovanju na kućne poslove fokusirana domaćica.

– Ovaj, 35 lira, odgovara prodavac.

– Koliko je danas lira, okreće se žena mužu.

– Kurs je 28,5 za evro, spreman je on.

– Spakuj tri, zaključuje pazar gazdarica.

Ako je nešto približno atmosferi zidanja kule Vavilonske to je pazarni dan u Turskoj. Govore se svi jezici istovremeno i svi se razumeju. Za sve varijante jezika koji smo nekada zvali srpskohrvatski dovoljno je reći „naš”.

– Govorite naš jezik?

– Naš jezik, da razumem, spremni su turski prodavci sa druge strane tezge, kojima takođe nije stran ni bugarski, grčki, ruski, neke varijante koje bi se u najširem smislu mogle nazvati engleskim… Nema veze, tu su uvek prsti i svi ostali ekstremiteti. Nema nejasnoća.

Kao u Ali Babinoj pećini: Avanture i izazovi pazarnog dana u Turskoj (FOTO) 8
Kao na pravoj berzi – Berza veša Foto: Z. S. M.

Onda šortsevi, majice, bermude, plivački asesoari, plaj gaderoba na bretele za 70, 80, 100, 200, 300 turskih lira. One sa etiketama, sportske, koledžice i sportske kragne idu do 200 a „program” bez kragne 150.

– Sve, pada pitanje.

– Sek, odgovara prodavac na turskom odobravajući klimanjem glavom.

Naravno šalvare, dimije (do 200 do 250 lira), rančevi, torbe, tašne (damske i sve ostale), one (ako sme danas da se napiše) „pederušice”… Ima od čiste kože (derma) ali i svega ostalog. Pa, ari i hektari džinsa, prsluka, jakni i trenerki… sve boje, veličine, materijali… Kape, kačketi i šeširi…

Pred očima „pukne” aleja čarapa: muške i ženske, sportske i nazuvice, nanogice, tanje, deblje, zimske, termo koje mudri po vrućini kupuju za hladne dane po povoljnoj ceni.

Vešparče – roba na komad, stoljnaci, posteljine u svim dezenima i kombinacijama. Džezve, četke, metle, tave i tiganji, spatule, roštilji grilovi, vešalice, šteklice, čiviluci, đuveči, pekači, sekači… Pa, klompe, papuče, patofne, natikače, kroksice (ima i luksuzna verzija – bogato „ilustrovana” i opremljena), sandale, nanule, japanke…

Kao u Ali Babinoj pećini: Avanture i izazovi pazarnog dana u Turskoj (FOTO) 12
Sve veličine i modeli izloženi na videlo Foto: Z. S. M.

Pamuk, marame, zaštitne futrole za mobilne telefone (sikon skif, bato), satovi i baterije, pletene papuče, krpe i sportski asesoari, džezve, fildžani, nargile i čibuci.

Odjekuje, zveči i zvoni sa svih strana. Neki rekalmiraju i prodaju robu preko mikrofona i megafona, dok se dugi, poput engleskih fudbalskih fanova oslanjaju isključivo na grla i dlanove. Kad smo već kod toga, tu su i dresovi, ponuda od Ronalda i Mesija do tamošnjih starova i klubova.

I, gaće, gaće, gaće: od tangi do onih „za nane”, pa bulevari čarapa, čarapa, čarapa („parče” – 5 lira).

Kao na njujorškoj berzi prodavci stoje na tezgama iznad gomile i uzvikuju, licitiraju, prodaju… Prevrtanje „veš parčeta” je nacionalna, a zahvaljući našim turistima sada i internacionalna disciplina. Garderoba se samo prevrće, obrće, proba, šuška, buška, uzima sa gomila i vraća na njih.

Kao u Ali Babinoj pećini: Avanture i izazovi pazarnog dana u Turskoj (FOTO) 19
Đevrek pauzi Foto: Z. S. M.

Roba se dodaje i pare uzimaju rukama, ogromnim kutlačama, rade i merdevine, kuke, raklje, čaklje… Dozvoljeni su svi potezi i alati.

Zavese i tepisi, sagovi, krparice, stazice, ćilimi naređani i nanizani od „poda do plafona” (od trotoara do krova). Mirsi sveže ribe (balik) se mešaju sa onim od štavljene kože i novčanicima i kaiševima, opasačima i uprtačima.

Koferi i klonferi, sprej za komarce, šnaliice i gumice, kuke i motike, sobne i vrtne nameštajne garniture, pečeni pilići i sveže, vruće pogačice, miljejčići i šustikle, tabakere i muštikle, rahatlokum i baklava, san i java, plehovi i prekrivači, strugalice za pete (kurije oči, žuljeve i šuljeve – šta god), jorgani i ćebići, venčanice, Barbi i Hugo Boss, parfemi i dezodoransi, pidžame i spavaćice, ventilatori, ogledala, fashion rings i kebabi, patosnice za kola… Sve to hand made od Malezije do Granade.

Kao u Ali Babinoj pećini: Avanture i izazovi pazarnog dana u Turskoj (FOTO) 24
Na izloženoj robi može i da se predahne, dug je pazarni dan Foto: Z. S. M.

Mnogi i predahnu, čak i dremnu na izloženoj robi. Dug je pazarni dan. Mačke se muvaju, psi ih ne tretiraju – koegzistencija. Mlade majke i očevi se probijaju sa kolicima kroz masu. Sve prolazi sem gužve i nervoze. Muškarci prave „sadržajnu” pauzu u kafanicama načičkanim u obližnjim uličicama. Žene takođe u obližnjim poslastičarnicama, a uvek su tu kafa i čaj, kao ratluk i baklava. Može i za poneti.

Imamo i mi dušu. Vreme je za time out, pada zastavica. Poslednjih godina apsolutna turistička trakcija – kafica u pesku. Mora obavezno da se proba.

– Je l ovo pesak iz pustinje, pokušava da bude duhovit jedan „naš”.

– Jok, sa Marsa, nije od juče ni „njihov” konobar.

Kao u Ali Babinoj pećini: Avanture i izazovi pazarnog dana u Turskoj (FOTO) 35
Spoj tradicije i turističke atrakcije – kafa iz peska (nije pustinjski) Foto: Z. S. M.

E, ali tu se avantura ne završava. Posle kafice, „pada komanda” u vidu „onog pogleda” koji „svi oženjeni muškarci” na svetu dobro „razumeju”. Tik do bazara i pijaca su nekako zgodno „raspoređeni” veliki robni lanci i robne kuće poput Waikikija, MAVI-a, National Geographic-a, Cotton-a… Pazarni dan u Turskoj nema kraja. Zaista traje od svitanja do sumraka.

Od salata i „neke trave” do ratluka i baklave

Nema bazara i pazara, bez klasične pijace. Maslinovo ulje i sapuni od istog na galone i tone. Može na litar i komad.

Kao u Ali Babinoj pećini: Avanture i izazovi pazarnog dana u Turskoj (FOTO) 36
Foto: Z. S. M.

Ogromni grozdovi, još veće šljive. Za naše uslove, džinovske tikve, dinje i lubenice.

Suncokret, trešnje, jabuke, paradajz, tikve, luk, krompir, patlidžan, buranija i bamija… I, tu se naše poznavanje izloženih i ponuđenih naimirnica završava.

A, na tezgama, pored, iza, ispred, iznad, ispod i oko njih neke koštice, košpice, trave, salate li su…

– Šta se ovde jede? Koren ili plod, iskreno je zapitana na turskoj pijaci naša turistkinja potvrđujući onu staru „da je glupo pitanje samo ono koje nije postavljeno”.

Ponuda agruma impresivna a tu su i jagode i maline, tik do njih redovi smokvi, urmi, datula… pa, onda krastvaci raznih kalibara od malecikih do gigantskih. U razledanje uključena pauza za đevrek.

Zubna zanimacija u bezbroj varijacija

Turske pijace su carstvo „zanimacije za zube” i grickalica. Ponuda nestvarna, ne samo ona naša klasika „seme, susam, kikiriki” već sve moguće i nemoguće vrste i sorte leblebija, pistaća, sušenog i kandiranog voća, orasi, bademi…

Kao u Ali Babinoj pećini: Avanture i izazovi pazarnog dana u Turskoj (FOTO) 43
Deo ponude grickalica Foto: Z. S. M.

U ogromnim vanglama, kesicama, fišecima, pakovanjima… Piše kilo – 80 ili 150 lira. Na univerzalnom jeziku.

Redovi i police, kese i kutijice: damla sikiz leblebi, acili leblebi, karanfili leblebi… Ima i ljute leblebije – chili leblebi, pa čak ljuto-slatka varijanta – sweet chili leblebi…

Zrnevlje kao poslastice za zobanje u trenucima dokolice: žuto, braon, narandžasto, crno, zeleno, belo… Nešto sveže, nešto sušeno – samo opušteno. Proveren lek za smirivanje živaca.

Kuglice, okruglice, duguljasto, kockasto, kao girisine, ima i nešto kao čips (cips – valjda je to to) za 15 tl po kesici. Može na grame i kilograme. Proba se i degustira na licu mesta. Niko se ne libi. Ma, kakvi.

U carstvu začina

Za tradicionalno srpsko poznavanje začina koje se svodi na „sveto trojstvo”: so, biber i vegeta – ponuda na turskoj pijaci je mahom terra incognita i poput izleta i avantura sa programa Nacionalne geografije ili Discovery Channela.

Kao u Ali Babinoj pećini: Avanture i izazovi pazarnog dana u Turskoj (FOTO) 48
Dobrodošli u carstvo začina Foto: Z. S. M.

Od štapića do džakčića. Ima i u ogromnim džakovima. Nestvarna ponuda i paleta svih duginih boja i začinskih asortimana blešti pred očima. Samo čemu služi? Ima sveže, zrnevlje, do svih mogućih i nemogućih trunčica i prašlastih materija, lišća, korenja…

Izloženo na uvid u kesama, kutijama, palastičnim posudama.

Bezbroj varijanti, varijeteta i pakovanja od malecnih do ogromnih aleve i tucane paprike (e, i to bar znamo šta je – juhu!), preko nekih bobica ili stvari koje našem, nesikusnom oku više liče na žitarice. Ali, nisu, pitali mi.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari