„Nadaj se najboljem, pripremi za najgore“: Psiholog objašnjava kako nam briga i pesimizam uništavaju mentalno zdravlje

Postoje ljudi koji stalno brinu, stalno su pesimisti, a to veoma loše može da se odraži na mentalno zdravlje. Klinički psiholog Kristijan Džeret objašnjava za Science Focus kako da se izborimo sa ovakvim stavom.

Recimo da čekate rezultate školskih ispita, ili imate zakazan zubarski pregled. Mnogi ljudi veruju da mogu da se pripreme za ishod ovih radnji tako što će očekivati najgore.

Na taj način, ako dobijete loše rezultate ispita ili poseta zubaru preraste u mučno iskustvo sa bušenjem, to neće biti toliko šokantno. Otuda izreka, ‘nadajte se najboljem, pripremite se za najgore’. Ali da li je ova strategija zaista korisna?

Na osnovu nalaza istraživanja iz psihologije, kratak odgovor je ne.

Prva mana je da pripremom na najgore postajete tužni i anksiozni pre događaja. To ima smisla. Na kraju krajeva, uverili ste sebe da će se nešto loše dogoditi.

Iz očiglednih razloga, osećaćete se bolje uoči rezultata ispita, posete zubaru (ili bilo kog drugog nesigurnog i zastrašujućeg događaja koji vas očekuje) ako pozitivno razmišljate i pretpostavite da će proći dobro.

Ali šta ako na kraju padnete ispit ili zubar bude preterano agresivan? Zar neće priprema za loše iskustvo olakšati negativna iskustva? Zar nije moguće izgraditi neku vrstu emocionalnog štita?

Nažalost, nije. Nemamo podatke za svaku moguću situaciju, ali barem u kontekstu rezultata ispita, postoje brojni dokazi da se ljudi koji dobiju razočaravajuće ocene osećaju jednako loše bez obzira da li su ih očekivali ili ne – i to važi kako odmah nakon dobijanja rezultata, tako i u danima posle toga.

Još jedno slično istraživanje pokazalo je da negativna očekivanja o predstojećem javnom govoru čine da se ljudi osećaju loše, a ne bolje. Čini se da priprema jednostavno ne funkcioniše kada je reč o našim emocijama.

Čak i ako vas neko pripremi za loše stvari i vi brinete, loše vesti nećete podneti lakše.
Možda se i dalje pitate o opasnostima preteranog optimizma ili zadovoljstva. Dobra stvar kod optimizma je što obično pokreće motivaciju. Ako mislite da imate šansu da dobro uradite na ispitima, veća je verovatnoća da ćete uložiti napor u učenje.

Istraživači su to pokazali u studijama sa studentima: oni koji su optimističniji obično ulažu više truda u učenje, a zatim obično dobijaju bolje ocene kao rezultat toga. Drugim rečima, optimizam može postati samoispunjavajuće proročanstvo.

Važna poruka iz ovog istraživanja o optimizmu je da se zapamti deo o naporu. Neosnovani, lenji optimizam – jednostavno nadanje najboljem bez truda – nije dobra strategija. Pozitivno razmišljanje i ulaganje neophodnog napora da biste dobro uradili? To je dobitna formula.