Pet činjenica na kojima Amerikanci zavide Evropljanima: „Niste svesni koliko ste srećni”

Hrana

Kupovina namirnica, blizina marketa, ali i njihov kvalitet posebno su poglavlje u priči o stvarima koje Evropljani podrazumevaju, a Amerikanci im na njima zavide.

„U Americi je luksuz hrana koja nema tonu veštačkih aditiva i neprehrambenih sastojaka koji izazivaju bolesti”, napisao je jedan forumaš, a drugi tvrdi:

„Nikada nisam shvatio da je hrana koju jedem ono što mi uzrokuje probleme sa želucem sve dok nisam otišao na odmor u Evropu i u roku od jednog dana nisam imao nikakvih problema. Problemi su se vratili dan nakon što sam se vratio s puta. Evropljani imaju izvrsnu hranu, čak i fast food jer ga rade od pravih sastojaka hrane. Zašto mi to ne možemo?“

„Hrana nije puna glukozno fruktoznog sirupa, pa ne morate neprestano da proveravate deklaracije”, nadovezao se američki forumaš.

Glukozno fruktozni sirup je zaslađivač koji se najčešće koristi u osvežavajućim bezalkoholnim pićima, ali dodaje se i u razne druge prehrambene proizvode, poput slatkiša i zaslađenih žitarica za doručak.

Saobraćaj

Mnogi komentari Amerikanaca odnosili su se na putovanje i prevoz, i svi su složni da je na Zapadu gore.

„Mogućnost putovanja u druge zemlje bez puno novca je veliki plus. Od Pariza, Francuske i Poljske (Varšava) je ista udaljenost kao od jedne do druge strane Teksasa”, stoji u jednom komentaru koji ističe da je skup prevoz velika prepreka, i dodaje kako Evropljani to ne razumeju kad se rugaju i govore Amerikancima da bi trebalo više da putuju.

„Amerikanci mogu da pređu gotovo 3000 milja i još uvek da ostanu u SAD-u (2906.2 milje od San Franciska do NYC-a). To nije jeftino. Putovanja su skupa.”

„Kad odlučim da idem pešice šanse su 50/50 da će ruta kojom želim da hodam imati trotoar. I da imam radnju na pešačkoj udaljenosti morao bi da hodam prometnim putem samo da bih došao do nje. Kad sam bio u bilo kojem evropskom/kanadskom/japanskom gradu u auto sam ušao kad sam išao od ili do aerodroma. I to samo ako sam iz nekog razloga kasnio”, požalio se stanovnik Atlante.

Zdravstveni sistem

Najviše kritika u Americi odlazi upravo na račun zdravstva, kao i porodiljskog odsustva.

„Poznajem osobu koja radi 50+ sati nedeljno, zarađuje tek toliko da može da izdržava dete s posebnim potrebama i ne može sebi da priušti lečenje hepatitisa C od kojeg boluje, jer lečenje košta više od plate koju dobije za 18 meseci rada“, komentarisao je jedan Amerikanac na Redditu.

„Moji lekovi koštaju oko 30 evra mesečno, prema Google pretrazi, u SAD-u bi koštali oko 550 dolara“, nadovezao se Evropljanin.

Cene u marketima

„Oznake s cenama su drugačije istaknute u Americi. U evropskim marketima cena koju vidite na etiketi je cena koju plaćate na kasi. U Americi morate dodati porez na tu cenu. Kupovina je puno lakša u Evropi, posebno kad nemate novca. Osim toga, „skriveni“ troškovi u Americi često iznenade Evropljane zbog drugačijeg sistema ostavljanja napojnica“, komentarisao je forumaš.

Napojnice

Prema istraživanju američke financijske kompanije Bankrate, čak 30 procenata Amerikanaca kaže da je davanje napojnica u SAD-u „izvan kontrole“.  Čak i samouslužne kase od nedavno traže napojnice.

„U američkim restoranima se očekuje napojnica od standardnih 15 dolara, ali 18-25 udela ukupnog računa je nepisano pravilo. Iznos napojnice se računa pre dodavanja poreza iznosu. Tako, na primer, ako je ručak koštao 35 dolara ostavlja se 7 dolara“, jedan je od komentara na temu kako su napojnice u Americi puno veće nego u Evropi.

Obično se napojnica manja od 15 posto smatra lošom napojnicom. U skupim restoranima, onima s Mišelinovom zvezdicom konobar očekuje napojnicu od 20 do 30 procenata, a bakšiš se ostavlja i somelijeru, ako služite goste za stolom. Velikim grupama gostiju, (obično 8+), mnogi restorani u Americi će automatski obračunati napojnicu, i to od 21%, što se može videti na računu.

Sve u svemu, Evropljani imaju čime da budu zadovoljni kada se upoređuju s „novim svetom“.