Pet neočekivanih stvari koje već danas možemo da učinimo za planetu

Tako što pomažemo Zemlji, pomažemo i sopstvenom zdravlju, posebno u sada kada smo svesni činjenice koliko je zdravlje važno.

Često od usvajanja održivih navika odustanemo odmah na početku, misleći kako je to naporno, i da zahteva puno odricanja i vremena. Međutim, stvari su dosta jednostavnije – dovoljne su male stvari koje svako od nas može da učini, kako bismo videli značajne promene. Pozitivne promene osetiće i naš kućni budžet, jer vodeći računa o okolini, možemo i da uštedimo.

Kreativnim idejama do zaštite životne sredine

Ponekad jednostavno ne možemo da dočekamo trenutak da izvadimo proizvod iz originalnog pakovanja, koje često završi u smeću. Koliko je to štetno za okolinu kada je reč o jednokratnoj plastici, pokazuje i podatak da bi do 2050. godine količina izduvnih gasova mogla dostići do 56 gigatona – otprilike isto koliko ih proizvede 615 elektrana na ugalj.

Ali, uz samo malo kreativnosti, ambalaži, od kojeg god materijala da je napravljena, možemo „dati novi život“ – a sve u cilju stvaranja što manje otpada. Osim za pucketanje, zaštitna folija može poslužiti i kao izolacija za biljke od hladnoće, dok karton za jaja može postati nova teglica za uzgoj biljaka. Aluminijumske limenke možemo lako ofarbati i pretvoriti ih u kutije za nakit ili nove igračke za decu – na primer, bubnjeve.

I sadržaj tanjira utiče na klimatske promene

Voće i povrće ima brojne koristi na naš organizam – od unosa vitamina preko pozitivnog efekta na probavni sistem, do dugotrajnog očuvanja zdravlja. Međutim, konzumacija mesa u svetu raste, te se svake godine pojede više od 315 miliona tona mesa, a smatra se da bi taj broj mogao da poraste na 375 do 570 miliona tona do 2050. godine. Istovremeno, poznato je kako proizvodnja mesa zahteva više resursa od druge hrane, pritom ispuštajući više gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.

Ipak, dobra vest za sve ljubitelje mesa je da postoji hrana koja ima ukus mesa, ali je napravljena od proteina žutog graška, krompira, luka, ovsa i jabuke. Reč je o novim IKEA biljnim ćuftama čiji su izgled, tekstura i ukus isti poput njihovih slavnih ćuftica od mesa, i to po jednako pristupačnoj ceni. Dodatno, njihova proizvodnja ostavlja 25 puta manji uticaj na okolinu i klimu od ćufti od mesa.

Od zimnice do novih obroka

U Srbiji se godišnje u proseku baci oko 35 kilograma hrane po domaćinstvu, a ukupno na nivou cele zemlje najmanje 247.000 tona hrane. Istovremeno, poznato je da kad se hrana odloži na deponiju, ona truli i postaje značajan izvor metana – gasa koji ima snažan uticaj na efekat staklene bašte i ima oko 25 puta jače delovanje na globalno zagrevanje od ugljen-dioksida.

Zamrzavanjem namirnica možemo promeniti ovu statistiku. Procenjuje se da supe i variva mogu ostati u zamrzivačima i do šest meseci, a voće ili povrće koje zamrznemo kod kuće može trajati i do godinu i po dana, pod uslovom da ga zamrznemo kada je najsvežije. Stoga, ako ove zime poželite da pripremite svoj smoothie od kupina, ili u ovsenu kašu ubacite šaku borovnica, samo posegnite u fioku zamrzivača. A ukoliko ne želite da zamrzavate hranu, od voćki možete napraviti ukusan džem.

Vodite računa o svom smeću

Iako računica pokazuje kako se na globalnom nivou godišnje odlaže 2,12 milijardi tona otpada koji bi, ukoliko bismo ga poslagali na kamione, obišao svet čak 24 puta, verovatno bismo se iznenadili koliko svakodnevno, i nehotice, doprinosimo toj brojci.

Razlog je jednostavan – većinu stvari koje kupimo, bacimo u najkraćem mogućem roku. Zato bi bilo dobro da počnete da vodite statistiku o smeću koje proizvodite na dnevnoj bazi – zapišite, slikajte otpad koji se stvorio, napravite mesečne analize jer to može biti dobar način za usvajanje novih, održivijih navika. Takođe, bilo bi dobro voditi beleške i o roku trajanja proizvoda, kako vam se ne bi dogodilo da sos od paradajza ili pavlaku morate da bacite pre nego što ste ga uopšte koristili.

I svaka prostorija u domu mesto je za novu uštedu

Postoje vrlo jednostavni načini kako možete živeti održivije u svakoj prostoriji svog doma. Započnite tako što ćete ugasiti svetlo u sobi u kojoj se ne nalazite, a ako biste svaku noć isključili svoj računar umesto da ga stavite na stand-by mode, godišnje biste mogli da uštedite oko 1.500 dinara na računima za struju.

Zamenite stare slavine novim, štedljivim, koje pri pranju ruku ili posuđa koriste i do 90 posto manje vode, a sledeći put prilikom pranja veša smanjite temperaturu pranja sa 95 na 60 – biće podjednako dobro opran, a uštedećete ogromne količine struje. Ukoliko imate balkon, prestanite da koristite sušilicu – veš će trajati duže i mirisaće svežije. Prema nekim proračunima, ukoliko bi sve sijalice u Srbiji zamenile LED sijalicama, efekat na smanjenje zagađenja bi bio isti, kao kada bi na ulicama bilo 10.000 automobila manje.

Sve ovo već znate? Možda. Ali pitanje svih pitanja je – koliko od ovih stvari zapravo primenjujete? Jer malo je stvari u kojima se tako lako vide učinci primene znanja kao u ekologiji. Danas je pravo vreme za nove, male promene.