Pet razloga da nikad ne postavite pitanje „kad ćeš da se udaš?“

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Питање из наслова могло би да гласи и : кад ћеш да се жениш? Наравно да је то неки пута може испасти мало непристојно и провокативно задирање у туђи живот и интиму, али је у складу са нормалном људском радозналошћу и традицијом поднебља у коме живимо. Као социјална бића људи стварају различите међусобне везе , пријатељства, бракове или живе сами. То је њихова ствар, али с обзиром да живимо у друштву сви једни од других имамо и извесна очекивања па није неумесно питати и таква питања. Горњи текст је пример ,,научне,, пристрасности и писан је у стилу промоције квази модерног стила живота индиректно промовише синглерски начин живота у отуђемом друштву западног типа чија схватања и вредности се доста разликују од наших.

   1. Autor uopšte nije rekao da je brak loša stvar. Po Vašoj logici, bilo bi sasvim u redu pitati nekog „Kada ćeš da nađeš bolji posao?“ ili „Kada ćeš da tražiš razvog lošeg braka?“ Čini mi se da je problem u načinu na koji se postavlja pitanje: „KAD ćeš…?“ Time se ne ostavlja prostor za nemanje braka, ili radije: neulaženje u brak posmatra se kao nešto čudno. Mnogo je bolje da osoba koja želi da pita nekoga o braku, a ima poštovanja prema svome sagovorniku, pita „Da li bi se ikada udavala/ženio?“, „Da li želiš da imaš decu?“ i sl. Stvar je u tome što se radi o duboko intimnim temama, a svako bi valjda voleo da se takve teme načinju sa uvažavanjem, bez obzira na važeće društvene i kulturne norme.

2. U današnje vreme mnoge stvari deluju čudno, ali pitanja poput jesi li gladan, imaš li dečka/devojku, planiraš li porodicu, kada ćeš se udati/oženiti….svakodnevna su i uobičajena tema.
   1. Vrednost svake osobe multiplicira se uz adekvatnog partnera, i sami smo nastali iz odnosa dva partnera, bez toga ni nas ne bi bilo (ne treba insistirati na braku ali na zajednici svakako)
   2. Kakvi seksistički stereotipi, isto pitaju i muškarce!
   3. Slažem se, ne insistirati na braku ali težiti zajednici (suština da, forma ne)
   4. Slažem se da nosi neku vrstu pritiska, ali je mnogo gora reklama tipa: uzmite kredit i rešite probleme
   5. Takvo pitanje postavljate svakako bliskim osobama, u čiju intimu imate nekakav uvid, ako to prvo pitate ljude pri upoznavanju, posavetujte se sa nekim…posebno autor ovog teksta.

3. Ljudi koji postavljaju takva pitanja su nepristojni. Da ne pominjem pitanja tipa: „Šta čekate, što ne pravite decu?“ bez da razmisle da pitane osobe možda to i pokušavaju a ne mogu zbog zdravstvenog problema. Sve u svemu ljudi treba da gledaju svoja posla i da ne pitaju za stvari koje ih se ne tiču.

4. Уплитање у приватно, лично, интимно јесте непристојно, али разговор родитеља и деце на ту тему не подлеже тој категорији. Један мој познаника је упитао ћерку која је имала близу тридесет година када ће да се удаје. Она му је одговорила да нема дечка. Узвратио јој је да ће јој он наћи дечка. Наравно да она на то није пристала, али га је ускоро сама изабрала. Удала се и сада има троје деце. Срећна је и вели да свој статус не би мењала за било шта. Можда човек може бити срећан и на други начин, али би ваљало правити анализе, шта је боље и како се кроз живот одражава било од којих начина. Чланак фаворизује једну страну и веома пристрастан.

   1. Теби је нормално да отац ћерки тражи дечка или мужа? Ја не знам из које пећине си ти изашао али ево ако ниси у току сада је 2018. година. По мени је безобразно и да родитељи притискају децу питањима када ће да се удају/жене и размножавају. Ако су родитељи хтели унучиће треба њих питати зашто нису изродили седморо деце јер је тако већа вероватноћа да ће имати унучиће.

      1. Вероватно су пећински људи били пристојнији од многих из 2018. Праве вредности не подлежу категорији времена. Ја сам навео само један истинити животни догађај. Имам доста искуства. Пратио сам и знам који су животни путеви, у великом проценту, бољи. Имам доста пријатеља разних орјентација и све их подједнако волим. Радујем се и тугујем са њима, али много више прилике имам да се радујем са оним који су засновали породицу, који имају децу и где се са љубављу подиже породица.

5. Pa kako neko od dvadeset i nesto godina moze da zna sta je za njega( nju) dobro u buducnosti?
   Sve sto znamo culi smo od drugih. Pocev od naseg imena i prezimena, jezika kojim govorimo, religijskog opredeljenja do sistema vrednosti koji postujemo.Dok u nasem okruzenju imamo iskusne ljude koji nam zele dobro onda nema bojazni za nasa usmerenja jer generacije pre nas su iskustveno selektovale i razlikuju dobro od zla. Problem nastaje kad nas pune informacijama beskrupulozni krugovi koji zele ostvariti zaradu ne misleci kako ce se to odraziti na nase zivote. Na osnovu svih upijenih informacija (od kojih su mnoge zlocudne)mi gradimo sliku sveta oko nas pa su pogresne odluke postale pravilo a ne izuzetak.