Pet saveta za borbu protiv anksioznosti

Svi se povremeno osećamo zabrinuto kada se suočimo sa situacijama koje su neizvesne, zastrašujuće ili izazovne, piše ovaj portal. 

Anksioznost se često može ispoljiti kao osećaj nelagode ili zabrinutosti. Možda ćete imati i fizičke simptome – poput povećanog pulsa, ubrzanog disanja, glavobolje ili stomačnih tegoba…

Naročito mladi ljudi prolaze kroz mnoge promene i nova iskustva, pa je osećanje teskobe vrlo često. A pandemija COVID-19 sa sobom je donela novi niz izazova, povećavajući rizik za anksioznost kod mnogih.

Postoje stvari koje svi možemo učiniti da je izbegnemo. Evo pet koraka za isprobavanje:

1) Udahnite duboko – polako udišite kroz nos i izdišite na usta. Uradite to nekoliko puta dok se ne osećate smirenije.

Polako udisanje trbuhom jedna je od najjednostavnijih i najefikasnijih stvari koje možemo učiniti da smanjimo anksioznost, jer povećava dovod kiseonika u naš mozak i pomaže u promociji osećaja smirenosti.

Prebrzo disanje je uobičajeno kada se iskusi anksioznost i zapravo uzrokuje fizičke simptome poput peckanja u telu što uzrokuje veću anksioznost.

Možete razmotriti da svakodnevnu vežbu disanja uvrstite u svoju rutinu ili da isprobate progresivne tehnike opuštanja mišića, ovo vam može pomoći da opustite telo i odvratite um od zabrinjavajućih misli.

2) Razgovarajte sa prijateljem ili nekim kome verujete – recite im kako se osećate i proverite kako im ide.

Razgovor sa nekim drugim može nam pomoći da se oslobodimo dela pritiska koji stvaramo u mislima, a takođe pomaže u rešavanju problema koji uzrokuju ili doprinose vašoj anksioznosti.

Zapamtite da i vi možete biti važna podrška nekome ko se oseća teskobno – pokušajte da se obratite nekome ove nedelje.

3) Vratite se osnovama – kad osnovne potrebe poput dobrog spavanja i dobre ishrane nisu zadovoljene, lako možemo da se osećamo uznemireno.

Pazite na svoje fizičko zdravlje ove nedelje tako što ćete se usredsrediti na dobar san, dobro jelo i bavljenje nekom vrstom fizičke aktivnosti, zatim pogledajte kakve razlike to postiže.

Ljudi ponekad konzumiraju kofein ili se samoleče supstancama poput duvana i alkohola kako bi olakšali snažna osećanja teskobe, ali dugoročno će se zbog toga osećati anksioznije.

4) Uključite umirujuće aktivnosti u svoju svakodnevnu rutinu – pokušajte da potrošite najmanje jedan sat radeći aktivnost zbog koje se osećate bolje, poput čitanja omiljene knjige, crtanja ili pisanja dnevnika.

Pokušajte da ograničite stvari zbog kojih biste mogli da se osećate anksiozno, poput neprestanog osvežavanja vesti ili fida na društvenim mrežama.

Osećaj nespremnosti i žurbe takođe mogu izazvati mnogo anksioznosti i stresa. Ako znate da vam predstoji nešto važno, poput testa u školi ili roka na poslu, pokušajte da planirate unapred i dajte sebi vremena za pripremu.

5) Tražite dodatnu podršku ako redovno imate simptome anksioznosti koji ometaju vaš svakodnevni život.

Razmislite o tome da li vaša anksioznost negativno utiče na vaš kvalitet života, studije, posao, veze i sposobnost da se brinete o sebi ili nije u proporciji sa načinom na koji biste mogli normalno da odgovorite u stresnoj situaciji.

Kada stvari izgledaju preveliko da biste se sami snašli, vaša škola, zdravstvena ustanova ili druge usluge u zajednici mogu vam pružiti važnu podršku.

Traženje pomoći je vaše ljudsko pravo i znak je snage – pokazuje samosvest i hrabrost da prevaziđete nešto teško.

Ako ne znate gde da odete, pitajte nekoga kome verujete ili potražite podršku na internetu.