Pet stvari koje su izmislili stari Egipćani zbog kojih su bili ispred svog vremena

Takođe su verovali da nanošenje debelog sloja šminke može da izleči razne očne bolesti.

Iako su stari Egipćani gradili čudesne piramide koje se i danas smatraju remek-delima arhitekture, oni su takođe izmislili dobar deo stvari koje danas poznajemo. Tako su Egipćanke nosile nakit i perike, muškarci su boksovali i rvali, a deca su se igrala igračkama. Da, zaista su promenili svet i dali zamah napretku civilizacije, a ovo je 5 stvari koje su se prvi put pojavile u starom Egiptu, piše portal Punkufer.hr.

Šminka za oči

Naravno, šminka za oči sigurno se ne svrstava u vatru ili točak kao jedan od najvažnijih izuma u ​​ljudskoj istoriji, ali od kada su prvi ljudi izmislili šminku za oči još 4000. godine pre nove ere, ona nikada nije izašla iz mode. Još impresivnije, neke kozmetičke kulture i dalje stvaraju šminku koristeći iste tehnike koje su uveli Egipćani.

Kombinovali su čađu sa mineralom zvanim galena da bi stvorili crnu mast poznatu kao kohl, koja je i danas popularna. Takođe bi mogli da naprave šminku za zelene oči kombinovanjem minerala zvanog malahit sa galenom da bi se mastilo nijansiralo.

Za Egipćane šminka nije bila ograničena samo na žene. Status i izgled su išli ruku pod ruku, a što se klase tiče, vredelo je – što više šminke to bolje. Takođe su verovali da nanošenje debelog sloja šminke može da izleči razne očne bolesti.

Papirus

Niko ne poriče da su Kinezi zauvek promenili svet pronalaskom papira oko 140. godine pre nove ere, ali ono što mnogi ljudi ne znaju je da su Egipćani razvili neku vrstu preteče iz biljke papirusa hiljadama godina ranije. Ova kruta biljka nalik trsci rasla je (i raste i danas) u močvarama duž Nila.

Njegova čvrsta, vlaknasta unutrašnjost se pokazala idealnom za izradu izdržljivih listova materijala za pisanje. Kada su listovi bili napravljeni, često su bili povezani u svitke, koji su tada bili ispunjeni svime, od verskih tekstova do literature, pa čak i muzike.

Stari Egipćani su dugotrajan proces proizvodnje papirusa čuvali u strogo čuvanoj tajni, što im je omogućavalo da trguju papirusnim listovima širom regiona. Pošto proces nikada nije dokumentovan, na kraju je izgubljen sve dok dr Hasan Ragab nije pronašao način da napravi listove papirusa 1965. godine.

Kalendar

Mnogi od nas bi bili izgubljeni bez kalendara koji bi nam pomogao da zapamtimo sastanke kod zubara i važne sastanke, ali u starom Egiptu kalendar je mogao značiti razliku između gozbe i gladi. Bez kalendara, stari Egipćani nisu mogli da znaju kada će početi godišnje poplave Nila. Bez ovog znanja, ceo njihov poljoprivredni sistem bi bio u opasnosti, pa su počeli da ga koriste nekoliko hiljada godina pre naše ere.

Njihov građanski kalendar bio je tako blisko povezan sa poljoprivredom da su ga Egipćani podelili na tri glavna godišnja doba: poplave, uzgoj i žetvu. Svako godišnje doba je imalo četiri meseca, a svaki mesec je podeljen na 30 dana.

Brava

Kad god zaključate svoja vrata noću i gurnete zasun na mesto, izgovorite molitvu zahvalnosti za drevni egipatski izum.

Najraniji takav uređaj, stvoren pre oko 4 hiljade godina. pr. n. e., u osnovi je bila brava sa iglama, u kojoj je šuplji zasun u vratima bio povezan sa iglicama koje su se pomerale umetanjem ključa. Kada je ključ gurnut nagore, oni su skliznuli sa osovine vijka, što je omogućilo da se izvuče.

Nedostatak ovih prastarih brava bila je njihova veličina, jer su najveći bili duži od pola metra. Egipatske brave su zapravo bile sigurnije od tehnologije koju su kasnije razvili Rimljani, koji su koristili jednostavniji dizajn sa oprugom umesto zasuna za zaključavanje vrata.

Pasta za zube

Egipćani su imali mnogo problema sa zubima, najvećim delom zbog toga što je njihov hleb sadržao griz i pesak, koji je istrošio njihovu gleđ. Iako nisu poznavali stomatologiju, ipak su se trudili da zube održe čistima. Arheolozi su pronašli čačkalice zakopane pored mumija, očigledno postavljene tamo kako bi mogle da čiste ostatke hrane između zuba u zagrobnom životu. Uz Vavilonce, zaslužni su i za pronalazak prvih četkica za zube.

Međutim, Egipćani su doprineli i inovacijom u higijeni zuba, u vidu paste za zube. Arheolozi su nedavno pronašli nešto što se čini kao napredniji recept za pastu za zube i vodič za četkanje zuba napisan na papirusu koji datira iz rimske okupacije.

Nepoznati autor objašnjava kako da se pomešaju tačne količine kamene soli, nane, suvog cveta perunike i bibera u zrnu da bi se napravio „prašak za bele i savršene zube“.