Piće iz doba predistorije

Reč je o pivu, bez kojeg mnogi stanovnici planete ne bi mogli da zamisle dan ili neki trenutak raspoloženja. U svetu se godišnje proizvede oko 130 milijardi litara piva, dok se svakog minuta popije čak šest miliona litara ovog napitka u svetu.

KAKAV JE TO NAPITAK?

Pivo je slabo alkoholno piće sa između tri i 13 procenata alkohola u sebi. Ova količina alkohola ne oseća se na ukusu, ali pojačava ukus i miris ostalih sastojaka i doprinosi harmonizovanju arome. Ovo piće proizvodi se u procesu alkoholnog vrenja iz slada, hmelja, ječma, vode i pivskog kvasca. Hmelj napitku daje ugodan miris i gorak ukus, pivski kvasac izaziva alkoholno vrenje, dok voda služi kao rastvarač. Takođe, u pivu ima i ugljen dioksida, skoro onoliko koliko ga ima i u gaziranim sokovima i mineralnim vodama, što mu daje posebnu reskost. Zanimljiv podatak je da energetska vrednost jednog litra piva odgovara energetskoj vrednosti iste količine punomasnog mleka.

Prepoznatljivost piva kao napitka svakako je i njegova penušavost. Stabilnost pene, naime, zavisi od koncentracije i hemijskog sastava neprevrelog dela ekstrakta, tako da se pivo sa više ekstrakta više i peni. Mehurići ugljen dioksida, koji se dižu od dna ka površini, pomažu održavanju pene. Na ukus piva, međutim, utiče i temperatura na kojoj se pije. Manje izražen ukus i miris ovaj napitak ima kada je hladniji, jer je tada manja i količina ugljen dioksida. Hladnije pivo utiče i na to da receptori ukusa i mirisa u ustima i nosu izgube čulnost. Takođe, najpogodnije čaše iz kojih se pije pivo su one sa debelim staklom, kako bi piće duže zadržalo svoj kvalitet i temperaturu.

DELOTVORNOST PIVA

Mnogi lekari slažu se da manja količina piva, oko pola litre dnevno, povoljno utiče na lečenje teških bolesti, kao i da sprečava pojavu drugih. Potvrda tome je mišljenje da pijenje ovog pića zbog njegovih sastojaka smanjuje psihosocijalni stres. Isto tako, The New England Journal of Medicine objavio je rezultate opširnog devetogodišnjeg istraživanja srčanog infarkta kod više od 7.700 „pivopija“. Ovim istraživanjem utvrđeno je da prosečna potrošnja od jedne do tri čaše piva dnevno ima zaštitni učinak protiv srčanog infarkta.

Naučnici su, takođe, utvrdili da pivo pozitivno utiče i na inteligenciju, u istraživanju kojim je obuhvaćeno dve hiljade osoba. Pokazano je da ispitanici koji na dan piju oko litar piva imaju nešto viši koeficijent inteligencije od osoba koje ne konzumiraju isti napitak. Smatra se da inteligenciju podstiču hemijski spojevi polifenoli koji se nalaze u alkoholu.

POREKLO I ISTORIJA PIVA

Od pamtiveka pivo je bilo sredstvo za osveženje i uživanje, ali i hrana i lek. Prinosilo se čak i kao žrtva bogovima, koristilo se u religioznim obredima, ali iznad svega bilo je piće običnih smrtnika. Prvi pisani izvori o pravljenu piva datiraju iz perioda 6.000 godina p.n.e i potiču od Sumera, koji su nastanjivali područje Mesopotamije, izmedju reka Tigar i Eufrat. U to vreme postojalo je 16 vrsta piva, a za vrenje korišćeni su ječmeni šećer i pšenica. S obzirom da je pivo tada pravljeno bez hmelja, ovaj proizvod imao je veoma kiseli ukus. Međutim, u njega su bile dodavane različite trave kao što su pelin, lupin glog, šafran i druge. Proizvodnja piva ubrzo se odavde prenela i u stari Egipat, Persiju, Grčku i druge zemlje. U početku pravljenje piva bilo je isključivo žensko umeće, jer su žene su bile te koje su ga varile i prodavale.

Kasnije proizvodnjom piva bavili su se kaluđeri, koji su i prvi u ovaj napitak dodali hmelj. Ovo je učinjeno, kako se smatra, iz medicinskih razloga, kao i radi boljeg konzerviranja. Isto tako, i reč pivo nastala je u manastirima negde između šestog i sedmog veka, upravo u vreme kada je hmelj počeo da se dodaje pivu pri varenju. Na evropski kontinent pivo je preneto dolaskom Keltskih plemena iz Azije, približno 1.000 godine p.n.e. Slični napici, međutim, proizvodili su se par hiljada godina pre nove ere i u Kini, Indiji, Iranu, Africi, kao i na američkom kontinentu. Najvažniji tehnički pronalazak za proizvodnju piva, ipak, predstavlja pronalazak mašine za hlađenje.

Pivo u Hamurabijevom zakoniku

Pivo se našlo i u prvom pisanom zakoniku na svetu, u Hamurabijevom zakoniku. Kralj Vavilona Hamurabi (1728. do 1686. godine p.n.e.) regulisao je ovim zakonom, izmedju ostalog, i uslove proizvodnje i prometa piva. Tako se u njemu kaže i sledeće: „Pivo ne sme sadržati previše vode i ne sme se prodavati po previsokoj ceni“. Isto tako, propisuje se i da žena u pivnici može biti samo točiteljica, ali da nikako ne sme doći kao gošća.

PROIZVODNJA PIVA DANAS

U svetu postoji veliki broj različitih vrsta piva, koje se razlikuju ili po postupku proizvodnje ili po sirovinama od kojih se proizvodi. Tako svaka pivara ima svoj napitak prepoznatljivog ukusa i arome. Najveći proizvođači piva svakako su Nemačka, Velika Britanija, SAD, kao i Češka, Belgija i Irska. U poslednje vreme i Kinezi povećavaju proizvodnju i potrošnju piva, tako da su, prema podacima od pre nekoliko godina, imali prosečno učešće od oko 17 odsto u ukupnoj svetskoj potrošnji. U Srbiji proizvodnjom piva bavi se više od 10 fabrika, dok je potrošnja oko 60 litara po glavi stanovnika godišnje. Međutim, ovaj broj u Češkoj iznosi oko 155, a u Nemačkoj oko 138 litara godišnje.