Pilatus (2): Osvajanje kraljice Viktorije

Odatle ga je, pre više od sto šezdeset godina slikao i Vilijam Tarner: njegov Pilatus je još vitkiji i još moćniji od onoga kojeg svakodnevno vidimo, dok mu bok čuvaju planine iz slikareve fantazije, gde su možda dolebdele sa druge strane Jezera četiri kantona. Jedna barem od njih, prisutna tek kao prozirni veo koji zaogrće zapadne obronke Pilatusa, podseća na Rigi, planinu koju je Tarner više puta slikao.

Mladi Artur Šopenhauer i, kasnije, njegov veliki poštovalac Rihard Vagner, koji je u Tribšenu podno Pilatusa proveo nekoliko mirnih godina, uspinjali su se na njegov vrh. Pre sto pedeset godina, Pilatus je na konju osvojila i kraljica Viktorija. Uspon na Planinu Kopalja i danas je klasično mesto švajcarskog turizma. Možda je Materhorn, vitki kozorogov rog nad Cermatom, vrh koga i deca prepoznaju, neverovatniji, nezaboravniji. Ali podno njega nema takvog jezera, kao što je prostrano i fjordoliko Jezero četiri kantona pod Pilatusom; nema pod Materhornom ni uglancanog, bajkovitog grada iz snova o srednjem veku kao što je Lucern. Konačno: dok se Materhorn izdiže usred drugih alpskih divova, Pilatusom Alpi počinju. Poput Hodlerovog Vilhelma Tela, on podignutom mišićavom rukom brani prilaz ledenom miru središne Švajcarske. Sa severne strane Lucerna se prostiru raspevana polja toskanske pitomosti, ali već njegova južna predgrađa završavaju podno kule Pilatusa.

Upravo kroz ta neupadljiva lucernska predgrađa sa njihovom mešavinom vila i stambenih zgrada indiferentno-brutalnog 20. veka sam se prvi put približio švajcarskom anti-Olimpu. Postoji i drugi pristup Pilatusu: brodom uz obale jezera do Alpnahštada, zatim planinskim vozom do vrha. To je „simfonijski“ uspon. Naš je počeo kamerno, građanski: autobusom. U Krijensu, na severnom obodu Pilatusa, gde smo napustili naše svakodnevno vozilo, prigradske uličice se uspinju i naglo prelaze u alpsko selo; amblematična švajcarska krava pase uz ogradu prvog seoskog imanja na koje nailazimo. U pozadini, kao neki Pilatus Pilatusa, neki branik branika pristupa Alpima: zamak Šauenze. Pravi švajcaski plemićki dom. Ne neka vodoravna, lenjiva, ravničarska palata baroknog doba, već tek malo viša i prostranija planinska kuća, bela i vitka, sa tornjem uglavljenim medju vrhove u pozadini. Kao nekakva kula crnogorsko-brdskih vojvoda – na švajcarskom. Zmaj iz sage o Pilatusu bio bi fotogeničan na nebu iznad Šauenzea. Predeo za Jakoba i Vilhelma Grima.