Pistaći su zdravi orašasti plodovi, ali ovi ljudi bi trebalo da ih izbegavaju

Pistaći su mnogima omiljeni orašasti plodovi koje vole da grickaju, ali je poznato da su veoma slani i sadrže masti, te se postavlja pitanje koliko je zdravo jesti pistaće? Dijetetičarka Sara Glinski za „Eat This, Not That“ otkrila je više o tome.

Pistaći imaju mnoge potencijalne zdravstvene prednosti. Iako su visokokalorični zbog sadržaja masti, takođe su bogati proteinima, vlaknima, vitaminima i mineralima i imaju malo zasićenih masti, što ih čini zdravim izborom kao deo uravnotežene ishrane.

Dijetetičarka ističe da konzumacija pistaća može pomoći u kontrolisanju šećera u krvi. Ona ističe da su „sistematski pregled i metaanaliza iz 2020. otkrili da je konzumacija pistaća povezana sa značajnim smanjenjem nivoa šećera u krvi i poboljšanjem osetljivosti na insulin“.

Ona je takođe istakla da je „metaanaliza iz 2023. godine otkrila da konzumacija pistaća može pozitivno da utiče na profile lipida (masti u krvi, poput holesterola i triglicerida) i može da zaštiti od srčanih oboljenja”. Konkretno, otkrili su da je konzumacija pistacija povezana sa značajnim smanjenjem ukupnog holesterola, LDL (lošeg) holesterola i triglicerida.

Iako pistaći imaju mnoge zdravstvene prednosti, postoje neki potencijalni nedostaci kojih treba biti svestan.

Sami po sebi, pistaći sadrže relativno malu količinu natrijuma; međutim, količina natrijuma koju konzumiramo se brzo povećava ako pojedete više od četvrtine šolje. Moguće je prejedanje i konzumiranje više od jedne porcije, pa obratite pažnju na veličinu porcija dok grickate“, savetuje dijetetičarka.

Osim što su slani, pistacije sadrže i dosta kalorija. Glinski ističe da „iako su masti u pistaćima uglavnom mono- i polinezasićene masti koje su zdrave za srce, jedenje velikih porcija može značajno povećati vaš dnevni unos kalorija.

Takođe, oni koji imaju problema sa bubrezima treba da budu oprezni sa konzumacijom pistaća.

„Pistaći takođe sadrže veliku količinu fosfora. Iako to nije problem za većinu ljudi, prekomerni unos fosfora može da izazove probleme osobama sa bubrežnim oboljenjima“, objašnjava dijetetičarka.

Baš kao i ljudi sa bubrežnim problemima, osobe koje pate od sindroma iritabilnog creva možda bi trebalo da izbegnu ove orašaste plodove. Ova vrsta orašastih plodova ima visok sadržaj FODMAP-a, vrste ugljenih hidrata koju ljudi ne vare.

Prekomerna količina ove vrste ugljenih hidrata u organizmu ostaje „netaknuta“, fermentišu ga crevne bakterije, što dovodi do stvaranja gasova, nadimanja i potencijalnih promena u pražnjenju creva.