Zašto plastična ambalaža nije uvek bezbedna za čuvanje hrane i pranje u mašini za sudove

Međutim, nije svaka plastična ambalaža ista, pa tako treba voditi računa kakav je njen sadržaj, da li je pravljena baš za čuvanje hrane ili za jednokratnu upotrebu.

Iako smo svi navikli da povremeno iskoristimo kutiju od sladoleda ili neke slične namirnice za čuvanje druge hrane, to nije uvek preporučljivo.

Sve zavisi od izvesnih oznaka. Proverite donju stranu vaših plastičnih posuda kako biste pronašli maleni broj za reciklažu.

Ako je ovaj broj 3 ili 7, postoji visoka verovatnoća da materijal sadrži BPA (bisfenol A) ili ftalate (korišćene u PVC plastici) koji mogu delovati poput estrogena i uticati na hormone u telu.

Ovo posebno može biti opasno za decu u fazi razvoja, stoga je najsigurnije osloboditi se takvih posuda.

Bezbednost je garantovana jedino ako je plastična ambalaža jasno označena sa „bez BPA i PVC-a“.

U Evropskoj uniji, prodaja flašica za bebe koje sadrže bisfenol A već je zabranjena.

Ako ne želite potpuno odustati od vaših plastičnih posuda, budite sigurni da su obeležene brojevima 2, 4 ili 5, koji se smatraju bezbednim za upotrebu.

Kad kupujete plastične činije, vodite računa da na njima postoji oznaka, odnosno simbol čaše i viljuške, koji pokazuje da je napravljena od materijala koji sme da ima kontakt sa hranom.

Takođe, treba da postoji i oznaka materijala od kog je napravljena, a to je za polipropilen cifra 5 u trouglu.

Budite oprezni prilikom pranja plastike. Mašine za pranje sudova koriste vruću vodu i paru kako bi efikasno oprale sudove, čime se postiže njihova čistoća i sjaj.

Međutim, ovo može predstavljati problem kada je u pitanju plastika, jer zagrevanje plastike, slično kao u mikrotalasnoj pećnici, može uzrokovati isparavanje hemijskih supstanci.

Nije svaka plastična ambalaža ista

Radi bezbednosti, uvek operite plastične činije ručno u toploj vodi.

Ambalaža od plastike koja se koristi za pakovanje hrane i pića koje konzumiramo može potencijalno uticati na naše zdravlje, ali s obzirom na redovno testiranje, rizik je minimalan.

Međutim, oprez je neophodan zbog mogućih grešaka u tehnološkom procesu proizvodnje, netačnog izbora vrste plastike za pakovanje određene vrste hrane, neprikladnog rukovanja plastikom i nepravilnog ispunjavanja funkcije ambalaže.

U ovim situacijama, određeni spojevi koje ima plastična ambalaža mogu preći u hranu i, ako smo im dugotrajno izloženi, mogu biti štetni.

Prenos spojeva iz plastične ambalaže u hranu zavisi od različitih faktora, uključujući temperaturu, vreme dodira ambalaže sa hranom i vrstu hrane.

Na primer, pakovanje kisele ili masne hrane u plastične kutije može rezultirati prenosom štetnih spojeva iz ambalaže na hranu, što može uticati na kvalitet, ukus i miris hrane.