Plastika – kratkoročna pogodnost i dugoročna šteta

I to bez obzira što se već u antičko doba i naročito nakon industrijske revolucije, sve veći broj glasova dizao upozoravajući na negativne posledice nekontrolisanog ljudskog razvoja na čoveka i na okolinu. Svet je često bio spor da adekvatno postupi, što nastavlja da bude slučaj i danas – preduzima se nešto tek kad problem postane akutan.

PLASTIKA I PLASTIČNI OTPAD

Postoji 9.600 različitih plastičnih materijala kaže Heter Lesli, holandski naučnik koji se bavi mikroplastikom.

Plastični proizvodi su prisutni u celom svetu, u siromašnim nerazvijenim kao i u bogatin razvijenim zemljama, u velikim gradovima kao i u malim selima.

Koriste se skoro u svakom aspektu ljudskih života, npr. kese za kupovinu i brojne vrste pakovanja, flaše, pelene i igračke za decu, odeća i obuća, cigarete, platne kartice i novčanice, izolacija za žice, policijski panciri i za mnoge vojne svrhe, medicinski špricevi i protetika.

Proizvodnja i potrošnja plastike znatno je povećana sa ekonomskim bumom 1950-ih godina.

Količina proizvedene plastike je nadmašila svaki drugi materijal koji je čovek proizvodio.

Globalno stanovništvo godišnje proizvede nekih 400 miliona tona plastičnog otpada.

Sa 42 miliona tona, SAD se nalazi na prvom mestu zagađivača ove vrste.

Od toga, 76 odsto završi na deponijama i u prirodi, 14 odsto je spaljeno, a do 10 odsto je reciklirano.

Oko 40 odsto proizvedene plastike je za jednokratnu upotrebu, a od toga se reciklira između 10 i 15 odsto.

Većina vrste plastike gubi na kvalitetu svaki put kad se reciklira u novi predmet i ne može večno da se reciklira kao staklo i većina metala.

Plastika se raspada u mikroplastiku od manje od 5 mm do nevidljivih čestica nanoplastike, ali većini treba od 450 pa i više od hiljadu godina da se biodezintegriše.

Upravo je upotreba plastike postala štetna zbog ogromne količine njenog otpada, zato što može svugde da se provuče, kao i zbog njene izdržljivosti.

ŽRTVE PLASTIČNOG OTPADA

Dok su plastični proizvodi prisutni u svačijem svakodnevnom životu, plastični otpad će se naći i u najudaljenijim nenaseljenim mestima.

A žrtve otpada su isto toliko rasprostranjene, i uključuju, osim ljudskih bića, faunu, floru, morske predele, zemlju, vazduh i uopšte okolinu.

Javnosti poznat primer nepoželjnog cirkularnog štetnog efekta nekontrolisanog plastičnog otpada je kad se sliva u reke, jezera, mora i okeane.

Ribe i školjke, kojima se ljudi hrane, gutaju čestice mikro i nanoplastike.

Procenat riba koji proguta plastiku može dostići 36.5 odsto.

Planktonski organizmi, larve, ribe, morske ptice, morski sisari, svi mogu progutati plastiku koja se onda prenosi kroz njihov lanac ishrane.

Plastika se može isto naći na dnu mora. Statistika, često spominjana, navodi da će 2050. po težini biti više plastike nego riba u okeanima (Elen Mek Artur fondacija, 2016).

Plastika tako utiče na ceo morski ekosistem.

Mikroplastika je isto pronađena u pivu, morskoj soli i medu, proizvodima napravljenim od prirodnih izvora.

Jedna italijanska studija iz 2020. pronašla je plastiku u voću i povrću, što je moguća posledica zagađenja zemlje mikro i nanoplastikom.

Na toj zemlji pase stoka a u siromašnijim državama, stoka pase i na divljim deponijama gde je plastika još prisutnija.

Čestice nanoplastike lebde i u vazduhu koji dišemo.

Plastika je nađena ne samo u čovečjem gastrointestinalnom sistemu, odakle može biti izlučena, nego i u plućima, majčinom i fetusnom placentnom tkivu, majčinom mleku, jetri, masnom tkivu, srcu i u krvi.

Nanoplastika najviše zabrinjava jer može da uđe u naše ćelije.

Još uvek ne postoji dovoljno naučnih analiza koje informišu kako ljudsko telo procesuira plastiku i ne mogu se potvrditi posledice plastike i njenih hemijskih sastojaka na ljudsko zdravlje.

Preliminarne studije označavaju moguću vezu između plastike i bolesti kao što su rak, upale i hormonalni poremećaji.

U ribama se pronašlo da plastika utiče na njihov reproduktivni sistem, imunitet i veštinu preživljavanja. Morske životinje isto umiru zarobljene u starim, napuštenim, plastičnim ribarskim mrežama.

U Ujedinjenim Arapskim Emiratima stotine ako ne hiljade kamila umire u mukotrpnim bolovima zbog posledica gutanja plastike koje ne mogu da svare, a 86 odsto mrtvih morskih kornjača nasukanih na obalama su pronađene sa plastikom u stomaku.

Dodatno, plastika se proizvodi korišćenjem fosilnih goriva, a zbog prelaska na nezagađujuće izvore energije, proizvođači fosilnih goriva sada unapređuju proizvodnju plastike. Takođe, spaljivanje plastičnog otpada je visoko toksično i zagađuje vazduh.

RUANDA, PERU, KARIBI, ŠKOTSKA

Ruanda je 2008. uvela zakon 57/2008. od 10. septembra 2008. o zabrani proizvodnje, uvoza, upotrebe i prodaje kese od polietilena.

Nakon toga je i zabranila plastične predmete za jednokratnu upotrebu.

Peru ima slična pravila.

Dvanaest Karipskih država i Škotska su isto zabranile plastične predmete za jednokratnu upotrebu.

U martu 2022, Ruanda i Peru su bili inicijatori predloga globalnog sporazuma o zaustavljanju širenje plastičkog zagađenja.

U Srbiji se čini da je svest o problemu plastičnog zagađenja još uvek ograničena.

Plastične kese se masovno koriste kad se pazari.

Iako postoji Zakon o upravljanju otpadom, on nije adekvatno primenjen, firme za upravljanje otpadom često ne rade svoj posao.

Reciklaža plastike i ostalog otpada je minimalna. Ljudi se žale na đubre odloženo tu i tamo ali ti isti ljudi jesu ti koji doprinose toj ogromnoj količini otpada.

MEĐUNARODNE KONVENCIJE

Bazelska konvencija iz 1989. reguliše prekogranično kretanje opasnog otpada i njegovo odlaganje, naročito iz razvijenih u nerazvijene države.

Kina je bila najveći uvoznik plastičnog otpada i najveći proizvođač plastike kada je 2017. uvela zabranu uvoza većine plastičnog otpada.

Pozitivna strana ovakve trgovine je da omogućava siromašnijim državama uvoznicama da se snabdevaju po jeftinijim cenama plastikom koju pretvaraju u korisne predmete.

Međutim, u kontejnerima koje zapad sada šalje Africi i jugoistočnoj Aziji nalaze se pomešane i druge materije često kontaminirajuće dok primajuće zemlje nemaju kapacitet za odlaganje.

U tom haosu stvorene su mafijaške trgovine plastikom.

Posledice plastične proizvodnje i zagađenja potpomažu krizu klimatskih promena, gubitak biodiverziteta i prirode.

U martu 2022. Skupština Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine usvojila je Rezoluciju 5/14 za obustavljanje plastičnog zagađenja, koja bi trebalo da do kraja 2024. obezbedi međunarodno obavezujući sporazum koj će se pozabaviti celim životnim ciklusu plastike.

Međuvladin pregovarački komitet je već održao dve sednice, sledeća će se održati u novembru 2023. u Najrobiju.

Srbija učestvuje u ovoj inicijativi. A Međunarodna unija za očuvanje prirode podržava proces svojim predlozima. Nadamo se da industrijski interesi i uticaj neće sprečiti sveobuhvatni i efikasni sporazum.

Komforan način života doveo je ljude do toga da proizvode i upotrebljavaju više plastike nego što mogu odgovorno da njom upravljaju.

U celom svetu je povećana informisanost i svest o zagađenju plastikom. Potrošači traže rešenje, a za neke to uključuje i lični doprinos rešenju.

To će uticati na privatne industrije ali ne dovoljno.

Tako na primer Coca-Cola nema nameru da smanji svoju upotrebu plastike od tri miliona tona plastičnog pakovanja godišnje, umesto toga, planovi su da se poveća upotreba plastike koja se može reciklirati (izjava iz 2019).

Sva plastika koja se reciklira ipak će jednog dana postati trajno đubre.

Masivna industrija plastike koja generiše pet odsto globalne trgovine ide kontra globalnim naporima da se smanji plastični otpad (Konferencija Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju).

Jedno je neadekvatno upravljanje otpadom, a drugo je pitanje prevelike proizvodnje plastike i stvaranje ogromne količine otpada.

Setimo se da je 40 odsto proizvedene plastike za jednokratnu upotrebu.

Pojedinačno i kao društvo ostaje nam da nas svest i savest dovedu do toga da se odreknemo nekih pogodnih potrošačkih predmeta i prilagodimo naše navike tako da smanjilmo zagađenje okoline i štetne posledice za sva živa bića. Hajde i mi, ovde u Srbiji, da budemo uspešan i ponosan primer kao Ruanda, Peru, Karibi i Škotska.