Da li znate šta su to „plave zone“? Ljudi u njima žive duže, a evo i zašto

Zanimljivo je da su otkrivena određena mesta širom sveta gde postoji visok udeo stogodišnjaka sa dobrim fizičkim i mentalnim zdravljem, piše ScienceAlert, prenosi N1 Hrvatska.

Nedavno objavljena studija sprovedena u Sardiniji u Italiji, identifikovala je “plavu zonu” gde je postojao veći broj meštana koji žive u središnjim i istočnim planinskim područjima koji su dosegli svoj 100. rođendan u poređenju sa širom sardinijskom zajednicom.

Ovo žarište dugovečnosti u međuvremenu je prošireno i sada uključuje nekoliko drugih područja širom sveta koja takođe imaju veći broj dugovečnih, zdravih ljudi. Uz Sardiniju, ove plave zone sada su raširene i na: Ikariju (Grčka),  Okinavu (Japan), Nikoju (Kostariku) i Loma Lindu (Kalifornija).

Osim dugog životnog veka, čini se da ljudi koji žive u ovim zonama dele i neke druge zajedničke karakteristike, koje se tiču toga da su deo zajednice, jedu zdravu hranu, imaju nizak nivo stresa, rade vežbe i bave se fizičkim aktivnostima.

Okruženje i geni

Njihova dugovečnost takođe može biti povezana s okruženjem u kojem žive, većinom ruralnim (ili manje zagađenim) ili zbog specifičnih gena koji im omogućavaju da žive duže.

Međutim, studije pokazuju da genetika može biti odgovorna za samo oko 20-25 posto dugovečnosti što znači da je životni vek osobe složena interakcija između načina života i genetskih faktora, koji doprinose dugom i zdravom životu.

Da li je tajna u ishrani?

Kada je reč o ishrani, svaka “plava zona” ima određenu vrstu ishrane, tako da jedna specifična hrana ili nutrijent ne objašnjava dugovečnost. Ali zanimljivo, čini se da je ishrana bogata biljnom hranom (kao što je lokalno uzgojeno povrće, voće i mahunarke) prisutna u svim tim zonama.

Ali biljna ishrana nije jedina tajna. Na Sardiniji se, na primer, meso i riba konzumiraju umereno uz lokalno uzgojeno povrće i tradicionalnu hranu kao što su hleb od žira, pogača od kiselog testa, med i meke sireve.

Maslinovo ulje

U nekoliko područja plave zone često je konzumiranje maslinovog ulja, vina (u umerenim količinama – oko 1-2 čaše dnevno), kao i čaja. Svi oni sadrže snažne antioksidanse koji mogu pomoći u zaštiti naših ćelija od oštećenja kako starimo.

Stanovnici plave zone obroke obično pripremaju kod kuće. Tradicionalne dete “plave zone” takođe ne sadrže prerađenu hranu, brzu hranu ili slatka pića koja mogu ubrzati starenje. Stoga je možda jednako važno razmotriti šta te dugovečnije populacije ne rade, koliko i ono što rade.

Takođe se čini da postoji obrazac obedovanja do 80 posto sitosti (drugim rečima delimično smanjenje kalorija). To bi moglo biti važno za način na koji se naše ćelije nose s oštećenjima kako starimo i eventualno povećavamo našu dugovečnost.