Po čemu se razlikuju lager, ejl i staut piva?

Lageri

Vrsta kvasca koja se koristi u fermentaciji  je ono što razlikuje ejlove od lagera. Lageri se prave od sojeva kvasca koji otpočinju fermentaciju na niskim temperaturama. Ovi sojevi kvasca su u toku fermentacije ugalvnom stacionirani na dnu tečnosti  pa se zato lageri nazivaju i pivom donjeg vrenja.

Naravno, kad poredite lagere i ejlove ukus je ključna razlika. Za razliku od ejlova, lageri imaju tendenciju da budu gazirani i osvežavajući, i imaju sposobnost da efikasno utole žeđ.

Iako je ejl pivo znatno lakše skuvati i fermetisati , lageri su preuzeli primat u pivskoj industriji verovatno zbog svoje pitkosti i ograničene gorčine, pa je zbog popularnosti ukusa bilo lako preći preko malo komplikovanijeg procesa proizvodnje.

Jedna od najpoznatijih vrsta lagera je pilsner ova vrsta je svetle i prozračne boje, i osvežavajućeg ukusa, može se reći i da sinonim za lager.

Pilsner je izmišljen u Evropi u 19. veku, i ubrzo je postao veoma popularan, zahvaljujući svojoj moći da lako utoli žeđ. Pilsneri imaju izraženu aromu hmelja i uglavnom su filtrirani.

Manje popularne i zastupljene vrste lagera su takozvani ember (amber) lager, čiji naziv potiče od engleske reči za ćilibar, jer je boje ćilibara, i crveni lager.

Kada pivari koriste sladni ječam i prže ga dok ne porumeni, tada dobijaju lager tamnije boje. To takođe pravi razliku u ukusu: ember i crveni lageri mogu imati lagani ukus kao i pilsneri, ali takođe mogu da sadrže arome karamele, prepečenog tosta.

Tamni lager je možda najenobičnija vrsta lagera, jer je jako tamne boje a spada u istu porodicu kao neka od najsvetlijih piva. Ova vrsta piva i dalje ima lagan i osvežavajući ukus poput svog svetlog rođaka, ali može da ima i bogate arome koje su karakteristične za tamnija piva poput stauta. To mogu biti arome koje čak podsećaju na čokoladu i kafu.

Ejlovi

Za razliku od lagera u proizvodnji ejlova se koristi kvasac koji počinje fermentaciju na višim temperatura. Ovaj kvasac u toku fermentacije pluta na površini tečnosti, pa se ejlovi još zovu i piva visokog vrenja.

Što se tiče ukusa ovih piva, oni se uopšte ne mogu generalizovati, postoji mnogo sojeva ejl kvasca koji doprinose različitim ukusimma i aromama. Arome ejlova mogu biti i voćne pa se može desiti da pijete neki ejl koji ima aromu kao mango ili neki citrusi iako nikakve voćke nisu korišćene u fermentaciji.

Najpoplarniji ejl je Indijski bledi ejl, odnsono Indian pale ale, pozantiji pod skarećnicom IPA. Ljudi koji vole pivo sa izraženom gorčinom, definitivno bi trebalo da probaju ovaj stil piva. Indijski bledi ejl je nastao u Engleskoj tokom 19. veka, pravljen je sa većim procentom alkohola od lagera i sa mnogo više hmelja, jer hmelj i alkohol imaju evekat konzervansa, a ovo pivo je moralo da „preživi“ put brodom od Engleske do Indije.

Staut i porter

Iako su ova intenzivno tamna piva tehnički ejlovi, često se tretiraju kao posebna kategorija. Staut piva imaju arome koje se najčašće karakterišu kao „pečene“ i „pržene“ i podsećaju na kafu i na čokoladu. Nisu mnogo gorki, a mogu biti čak i slatkog ukusa.

Stauti su najpopularniji u Irskoj i Ginis pivo je njihov najpoznatiji predstavnik.

U proizvodnji portera se dodaje i određena količina ovsenih pahuljica koje pivu daju gušću strukturu i bogatiji puniji ukus.