Foto: Daniel Grill / Tetra Images / Profimedia
Tik-tak, vreme je da se ponovo pomera sat.
Na zimsko računanje vremena prelazi se svakog poslednjeg vikenda u oktobru. U Evropi, pa tako i u Srbiji, letnje računanje vremena se ove godine završava 26. oktobra, što znači da ćemo u noći između 26. i 27. oktobra, u tri sata ujutro, kazaljke sata pomeriti jedan sat unazad, to jest na dva sata ujutro.
Zahvaljujući pametnim telefonima, računarima i ostalim uređajima povezanim na internet, ovo pomeranje časovnika se često završava automatski.
A kako će ova promena uticati na nas, objasnila je profesorka Rut Ogden, sa Univerziteta u Liverpulu.
„Vreme kao psihološki element se često zanemaruje. Naše živote oblikuju satovi i svi se oslanjamo na svoju unutrašnju percepciju vremena. Ali mi prilično slabo razumemo kako to utiče na nas i šta se može učiniti da se poboljšaju životi ljudi“, rekla je Rut za The Guardian.
Ogden se zainteresovala za ovu oblast nakon što je doživela saobraćajnu nesreću tokom koje je iskusila usporavanje vremena.
Od tada, ona istražuje kako emocionalni naboj usled određenih događaja, kao što je recimo bio kovid, mogu imati iskrivljeni efekat na percepciju vremena.
„Za mene, pomeranje kazaljki sata daje mali uvid u to šta se dešava kada se vreme promeni za sve ostale, ali se nije promenilo na isti način za vas, ili kada društvo nametne neka ograničenja vašem vremenu. To takođe pokreće zanimljive ideje, poput toga da li treba da imamo ljudsko pravo na vreme“, rekla je Ogen.
Ali, šta se dešava sa našim organizmom kada se pomere kazaljke?
Britansko Društvo za Alchajmerovu bolest kaže da bi pomeranje satova unazad, moglo da nas dezorijentiše.
S obzirom na to da zimska jutra postaju mračnija, ljudima s demencijom može da bude teško da prilagode svoje obrasce spavanja. Njihovom cirkadijalnom biološkom satu uz to treba više vremena da se adaptira na novu situaciju.
Kako dani postaju kraći, neke osobe s demencijom mogu da dožive i “sindrom zalazećeg sunca”, što je promena ponašanja u kasnijim poslepodnevnim satima. U tom slučaju dementna osoba može da postane vrlo uznemirena ili zbunjena.
Dr Tim Beanland iz Društva za Alchajmerovu bolest kaže da je za većinu nas vraćanje satova unazad “bezbrižno sleganje ramenima” i samo zahteva da prilagodimo kazaljke na satovima kod kuće.
No za osobe s demencijom to može da “izazove anksioznost, zbunjenost i razdražljivost”, rekao je.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
