Podzemni grad u Australiji u kom se nalazi srpska crkva

Slike koje ilustruju gradić na jugu Australije tačnije 846 kilometara severno od Adelajda su skrenule pažnju posebno sada, u jeku tropskog talasa koji je pogodio skoro celi svet, piše n1info.rs.

Kuber Pidi osnovali su Aboridžini 1915. godine, a njegovo ime u prevodu znači „rupa belog čoveka.“

Na prvi pogled moglo bi da se pomeša sa „običnim naseljem“ – ulice su prašnjave od peska, a tu su restorani, barovi, supermarketi i benzinske pumpe. Na grebenu sa kojeg se pruža pogled nalazi se jedino drvo i skulptura od metala, prenosi BBC.

Međutim, ispod zemlje se odvija pravi život. Podzemne zgrade moraju da budu duboke najmanje četiri metara, kako bi se sprečilo urušavanje njihovih krovova. Temperatura je uvek prijatnih 23 stepena, čak i kada spoljna sa 50 padne na 2-3 stepena Celzijusa.

Osim udobnosti, jedna velika prednost podzemnog života je ušteda novca. Kuber Pidi proizvodi svu sopstvenu električnu energiju – od čega se 70 odsto napaja vetrom i solarnom energijom. Ostale prednosti su što nema, verovali ili ne, uopšte insekata. Čudno, ali istinito podzemni način života takođe može da pruži određenu zaštitu od zemljotresa, što su potvrdili i stanovnici koji svedoče da dva jaka zemljotresa „nisu ni osetili“.

U ovoj podzemnoj zajednici smešteni su i muzej opala i srpska pravoslavna crkva posvećena Svetom Iliji. Izgrađena je 1993. godine, kada su u ovaj australijski grad došli Srbi da se bave rudarstvom. Nalazi se na dubini od 17 metara i dugačka je 30, široka 5,3 i visoka sedam metara.

U okviru crkvenog kompleksa se nalaze crkveni dvor, parohijski dom i crkvena škola. Ikonostas podzemne pravoslavne crkve čini vitraž kroz koji dopire svetlost koja obasjava u zidovima uklesane freske i statue svetaca.

Pored srpske, pod zemljom se nalaze i anglikanska i katolička crkva.
Da li će klimatske promene uticati na stvaranje podzemnih gradova?

Pitanje je da li bi podzemne kuće mogle da pomognu ljudima da se izbore sa klimatskim promenama i da li je moguće napraviti ovakav „podzemni gradić“ bilo gde na svetu?

Postoji nekoliko razloga zašto zemunice u Kuber Pidiju nije moguće svuda napraviti. Prvi je kamen – veoma je mekan, može se guliti džepnim nožem, pa čak i samo noktima.

Iako se danas koristi posebna industrijska opreme za širenje gradića, i dalje je moguće kopati ručno – pa kada stanovnicima treba više prostora, jednostavno to mogu sami da urade.

Mnogi lokalni meštani žive u složenim, luksuznim stanovima, sa podzemnim bazenima, igraonicama, prostranim kupatilima.

Drugi razlog zbog čega podzemni grad nije moguće bilo gde napraviti jeste vlaga.

Izgradnja podzemlja u vlažnim područjima je jako nezgodno. Najbolji primer za to je londonski podzemni tunale koji su izgrađeni u devetnaestom veku. I pored jake zaštite od vlage i uz određene mere predustrožnosti i dalje postoje redovni izveštaji o crnoj buđi. Isti problem muče i mnogi podrumi, bunkeri, parkinzi u oblastima sa velikim padavinama širom sveta, prenosi n1info.rs.

Dva su glavna „krivca“ za to – nedostatak ventilacije i podzemne vode.

Međutim u Kuber Pidiju, koji se nalazi na 50 metara čiste peščare, uslovi su sušni čak i pod zemljom. Ventilacione šahte se dodaju kako bi se obezbedila adekvatno snabdevanje kiseonikom.

Iako je ovaj gradić jedinstveno mesto na svetu, možda će ove neobične peščane piramide početi da se pojavljuju i na drugim mestima ukoliko temperature počnu i dalje da rastu