„Pogrešna strana“: Zašto u nekim zemljama vozite levom stranom puta?

Tokom 19. veka, Japan je uspostavio jaku vezu sa Ujedinjenim Kraljevstvom, a Britanci su pomogli Japanu da uspostavi industrijalizovan transportni sistem, uključujući složenu železničku mrežu zasnovanu na levom saobraćaju. Ovo je učvrstilo britansku tradiciju levog saobraćaja u japanskom društvu, piše Pun kufer.

Iako nam je potpuno neprirodno da vidimo vožnju levom stranom puta, a volan desnom stranom, u nekim zemljama je to sasvim prirodno. Čak je prilično smelo reći „nekome“, s obzirom na to da otprilike jedna trećina svetske populacije vozi levom stranom puta. Ok, većina ovih zemalja su bivše britanske kolonije, ili neke nisu, ali hajde da proverimo koje zemlje voze na „pogrešnu” stranu…

Velika Britanija

Ujedinjeno Kraljevstvo ima dugu istoriju vožnje levom stranom, koja datira još iz rimskih vremena. Pošto su većina ljudi dešnjaci, koncept jahanja konja na levoj strani postao je uobičajena praksa kako bi desna ruka bila spremna za napad u slučaju neočekivane zasede. Papa Bonifacije VIII. 1300. odobrio zvanično „pravilo puta” po kome se svi putnici moraju držati leve strane puta.
Čak i kada su vagoni postali primarni oblik transporta, leva strana puta je ostala norma u Velikoj Britaniji, omogućavajući vozačima da drže desnu ruku slobodnu. Tokom 18. veka donet je zakon koji predviđa da sav saobraćaj u Londonu ostaje na levoj strani, što je dovelo do širenja pravila širom Britanije, gde je i dalje čvrsto na snazi.

Japan

Postoji nekoliko argumenata zašto je Japan usvojio vožnju levom stranom. Neki Japanci veruju da se njegovo poreklo može pratiti od samuraja, koji su nosili svoj mač na levoj strani, ali bi ga izvukao desnom rukom ako bi naišli na napadača u nekoj od uskih, krivudavih ulica. To je značilo da će ratnici na konjima biti slobodni da izvuku mač na prvi znak napada (dakle, sličan razlog kao u Britaniji). Tokom 19. veka, Japan je uspostavio jaku vezu sa Ujedinjenim Kraljevstvom, a Britanci su pomogli Japanu da uspostavi industrijalizovani transportni sistem, uključujući složenu železničku mrežu zasnovanu na „levostranom saobraćaju“. Ovo je učvrstilo britansku tradiciju levog saobraćaja u japanskom društvu.

Australija

Kao britanska kolonija do 1901. godine, Australija je prihvatila levo-strani saobraćaj samo zato što je nekada bila pod britanskom vlašću. Rani putni i železnički sistemi izgrađeni su oko levog saobraćajnog sistema, koji je na snazi do danas. Ovo je samo jedan primer bliskih i trajnih odnosa koji postoje između Ujedinjenog Kraljevstva i Australije, uprkos činjenici da je Australija sada potpuno nezavisna. Uglavnom, Britanci su, izgleda, naučili ceo svet kako se vozi levom stranom, jer Novi Zeland, koji je takođe nekada bio britanska kolonija, i dalje vozi levom stranom.

Indija

Još jedna bivša britanska kolonija, Indija, usvojila je volan na levoj strani kao rezultat svoje istorije pod britanskom vlašću. Sve dok Indija nije usvojila Zakon o nezavisnosti Indije 1947. godine, saobraćaj na levoj strani puta ostao je mali znak duge i komplikovane istorije nacije, koja nije prešla na vožnju desnom trakom.

Švedska

Pre nego što nas napadnete, recimo kako su Šveđani vozili levom stranom, tačnije do 3. septembra 1967. godine. godine. Danas je taj dan poznat kao Dagen – H. I pre same promene, 90 odsto Šveđana je posedovalo automobile sa volanom na levoj strani, a iako su susedne zemlje vozile na desnoj strani, promena je dočekana veoma nevoljko u zemlji. Na dan izmene saobraćaj je preko noći bio zabranjen da bi automobili, kada krenu ujutru, mogli da budu pravilno usmereni. Sprovedena je sveobuhvatna kampanja da se vidi da li su usledile neizbežne saobraćajne nezgode (srećom sa uglavnom lakšim posledicama), čiji se broj 1969. godine izjednačio sa brojem pre promene strana. I da, dodajmo da je posle Švedske još jedna evropska država promenila vožnju iz leve trake u desnu. 1968. to je učinio i Island.