Pola sata šetnje sprečava nastanak bolesti

Oko dva miliona ljudi godišnje umire od posledica fizičke neaktivnosti. Brzo širenje gradova u razvijenim zemljama, gužva, siromaštvo, saobraćaj, nekvalitetan vazduh, nedostatak parkova, pešačkih zona, prostora za sport i rekreaciju, čine fizičku aktivnost teško dostupnom. U nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju sve je popularniji fizički neaktivan stil života, a posledice su povećana učestalost gojaznosti, dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti, ali i malignih oboljenja.

Istraživanja su pokazala da su i deca sve manje fizički aktivna i da slobodno vreme radije provode ispred televizora ili kompjutera. Procenjuje se da u mnogim zemljama, podjednako u razvijenim i zemljama u razvoju, više od dve trećine mladih nije dovoljno aktivno. Nedovoljna fizička aktivnost kod dece može imati zdravstvene posledice u kasnijem životnom dobu, ali i aktuelne posledice na pravilan rast i razvoj dece.

Zašto je redovna fizička aktivnost neophodna

Fizička aktivnost, zajedno sa pravilnom ishranom i izbegavanjem pušenja su efikasan, isplativ i održiv način za unapređenje zdravlja za sve. Fizička neaktivnost značajno doprinosi masovnosti hroničnih bolesti. Redovna fizička aktivnost smanjuje rizik za nastanak bolesti srca, šloga, malignih tumora dojke i debelog creva. Fizička aktivnost poboljšava metabolizam šećera u krvi, smanjuje količinu masti u organizmu i snižava krvni pritisak, a ovo su glavni načini kojima smanjuje rizik kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa. Fizička aktivnost smanjuje rizik nastanka tumora debelog creva, smanjujući vreme zadržavanja hrane u crevima i povećavajući nivo antioksidanasa.

Fizička aktivnost smanjuje rizik malignih tumora dojke, što može biti rezultat njenog dejstva na metabolizam hormona. Bavljenje fizičkom aktivnošću poboljšava zdravlje mišićno-skeletnog sistema, kontroliše telesnu težinu i smanjuje simptome depresije. Mogući korisni efekti na mišićno-skeletni sistem su smanjenje bolova u leđima, prevencija osteoporoze i padova, kao i gojaznosti. Fizička aktivnost redukuje psihološke posledice sedenternog načina života kao što su stres, napetost, depresija, usamljenost.

Fizička aktivnost ima i ekonomske koristi, posebno u smanjenju medicinskih troškova, povećanje produktivnosti i zdravije psihičko i socijalno okruženje.

Stečene navike u pogledu fizičke aktivnosti u detinjstvu i adolescenciji će se verovatno održati tokom daljeg života obezbeđujući osnovu za aktivan i zdrav život. Loše životne navike, kao što su sedenterni – pasivan, sedeći način života, loša ishrana, pušenje i zloupotreba alkohola i droga, prihvaćene u mladosti će se najverovatnije zadržati. Fizička aktivnost nije samo stvar ponašanja pojedinca. Politika zajednice i inicijative treba da budu takvi da stvore sredinu koja će pomoći ljudima da budu fizički aktivni. Ovo podrazumeva opštinsko i državno planiranje zaštite životne sredine i parkova za šetnju, relaksaciju, druženje i obezbeđenje mogućnosti za plivanje i vožnju bicikla.

Šta se postiže sa samo 30 minuta fizičke aktivnosti dnevno

*Unapređenje zdravlja

*Sagorevanje kalorija i postizanje željene telesne mase

*Smanjenje nivoa šećera i holesterola u krvi

*Fizički aktivne osobe su bolje raspoložene, zadovoljnije sobom, u boljoj kondiciji i bolje reaguju na stres

*Čak 50 odsto smanjenja rizika za nastanak bolesti vezanih za fizičku neaktivnost (bolesti srca, šećerna bolest i gojaznost)

*Smanjenje rizika za nastanak povišenog krvnog pritiska i smanjenje krvnog pritiska kod osoba kojima je povišen

*Očuvanje koštane mase i na taj način prevencija osteoporoze

*Smanjenje psiholoških posledica sedenternog načina života, kao što su stres, nervoza, depresija i usamljenost

Šta stručnjaci preporučuju

Samo 30 minuta umerene fizičke aktivnosti svakog dana (ne mora da bude u kontinuitetu) je dovoljno da unapredite zdravlje i sprečite nastanak bolesti.

Predlozi:

* Šetanje – prošetajte do posla ili prodavnice, obiđite parkove u okolini, prošetajte sa decom do škole, izađite iz autobusa ranije, bar dve stanice, pri odlasku/dolasku na posao

– odlično je za smanjenje stresa i tenzije

– za 1,5-2,8 km treba 15-30 minuta

– za 30 minuta brzog hoda potroši se 160 Cal

* Vožnja biciklom

– vožnja biciklom 3,5-4,8 km traje 10-15 min

– za 30 minuta vožnje potroši se 200 Cal

* Koristite stepenice umesto lifta

* Čišćenje kuće, rad u bašti, šetanje psa

– kućni poslovi sagorevaju 92 Cal za 30 minuta

* Uključite se u neki sport ili ples

– ples sagoreva 208 Cal za pola sata

* Bavite se fizičkom aktivnošću na poslu

– umesto razgovora telefonom prošetajte do kolega

– pauzu iskoristite za lagane vežbe istezanja ili kratku šetnju

– ako putujete autobusom, siđite dve stanice ranije

– na posao idite biciklom ili peške, ako je to moguće

* Bavite se fizičkom aktivnošću dok gledate TV: čučnjevi, vožnja sobnog bicikla, vežbanje na steperu.

Zablude o fizičkoj aktivnosti

* Fizička aktivnost je skupa, zahteva opremu, posebnu garderobu i plaćanje članarine.

NE! Fizička aktivnost može se sprovoditi skoro bilo gde i ne zahteva posebnu opremu. Šetnja je najviše praktikovana i najčešće savetovana fizička aktivnost, a u potpunosti besplatna. Većina urbanih sredina ima parkove i pešačke zone idealne za šetnju, trčanje i igru. Nije neophodno ići u teretanu, na bazen ili druge specijalne sportove da bi bili fizički aktivni.

* Fizička aktivnost oduzima mnogo vremena.

NE! Dovoljno je 30 minuta umerene fizičke aktivnosti dnevno da bi smo unapredili i očuvali naše zdravlje. Ne moramo odvajati posebno vreme, fizičku aktivnost možemo uključiti u naše svakodnevne aktivnosti: na poslu, školi, u kući.

* Nema potrebe trošiti vreme i novac učeći decu fizičkoj aktivnosti, deca su i po prirodi dovoljno aktivna.

NE! Istraživanja su pokazala da su deca širom sveta sve manje fizički aktivna i da slobodno vreme radije provode ispred televizora ili kompjutera zamenjuju redovnu fizičku aktivnost. Nedovoljna fizička aktivnost kod dece može imati zdravstvene posledice u kasnijem životnom dobu.

* Fizička aktivnost je za mlađe ljude, u mojim godinama ne treba da se opterećujem time.

Za fizičku aktivnost nikada nije kasno, i njena redovna primena može unaprediti kvalitet života u svakom životnom dobu. Aktivan stil života starijim ljudima obezbeđuje održavanje socijalnih veza i pomaže razvoju samopouzdanja i samopoštovanja – osobina koje su osnova psihičkog blagostanja. Poboljšana fleksibilnost, ravnoteža i tonus mišića pomažu u prevenciji padova, glavnih uzroka nesposobnosti kod starijih ljudi. U zemljama širom sveta između 60 odsto i 85 odsto odraslih nije dovoljno aktivno u meri u kojoj bi unapredili svoje zdravlje.

* Bavljenje fizičkom aktivnošću je neophodno samo u industrijski razvijenim zemljama.

NE! Sedenterni stil života postao je globalni zdravstveni problem. Nedovoljna fizička aktivnost je jedan od 10 vodećih uzroka smrti, bolesti i nesposobnosti. Oko 2 miliona ljudi godišnje umire od posledica fizičke neaktivnosti. Brzo širenje gradova u razvijenim zemljama, gužva, siromaštvo, saobraćaj, nekvalitetan vazduh, nedostatak parkova, pešačkih zona, prostora za sport i rekreaciju, čine fizičku aktivnost teško dostupnom. U nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju sve je popularniji sedenterni stil života, a posledice su povećana učestalost gojaznosti, dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti. Ove zemlje će pored borbe protiv zaraznih bolesti morati da se suoče i sa teretom masovnih nezaraznih bolesti. Fizička aktivnost je isplativ i održiv način za unapređenje zdravlja u svakom životnom dobu.