Pomeranje sata može biti loše po zdravlje

Pomeranje sata i letnje računanje vremena nije najbolje za zdravlje, piše Index.hr.

Iako inicijativa za promenu postoji godinama, zastala je zbog problema oko dogovaranja standardnog računanja vremena. Nedavna istraživanja sugerišu da letnje računanje vremena ima negativan uticaj na zdravlje, uključujući povećan rizik od raznih zdravstvenih problema kao što su nesreće, bolesti srca i problemi sa spavanjem.

Postoje dokazi da je prirodno vreme, koje više odgovara toku dana, bolje za zdravlje jer pomaže u uspostavljanju prirodnih ritmova tela.

Izlaganje prirodnom svetlu ujutru pomaže u regulisanju unutrašnjeg sata tela, poboljšava raspoloženje i stimuliše aktivnost tela. Nasuprot tome, izlaganje veštačkoj svetlosti kasno uveče može poremetiti san i povećati rizik od zdravstvenih problema.

Geografska lokacija i pomeranje sata
Geografska lokacija i razlike u vremenskim zonama takođe mogu uticati na zdravlje ljudi, s obzirom da su studije pokazale veće stope određenih bolesti na zapadnoj ivici vremenske zone. Ove studije sugerišu da je važno uzeti u obzir prirodne ritmove tela prilikom određivanja najboljeg načina za praćenje vremena za zdravlje.
Naime, jedno istraživanje, sprovedeno u SAD, pokazalo je da ljudi koji žive na zapadnoj ivici vremenske zone, što znači da prirodno svetlo dobijaju kasnije ujutru i da to traje do kasno uveče, spavaju manje od svojih kolega. na istočnoj ivici vremenske zone.

Ova studija je takođe otkrila da stanovnici zapadnih oblasti istih vremenskih zona imaju veće stope gojaznosti, dijabetesa, srčanih bolesti i raka, kao i niže prihode po glavi stanovnika i veće troškove zdravstvene zaštite.

Istraživanje sprovedeno u Rusiji, koja obuhvata nekoliko vremenskih zona, pokazalo je nešto slično.

Da bismo razumeli zašto letnje računanje vremena može biti štetno, treba razmotriti nekoliko ključnih činjenica.

Promene u ritmu spavanja

Prvo, važno je napomenuti da promene u ritmu spavanja i budnosti mogu izazvati niz neželjenih zdravstvenih problema. Na primer, nedostatak sna može povećati rizik od srčanih bolesti, dijabetesa i gojaznosti i može oslabiti imuni sistem.

Promenjen cirkadijalni ritam

Drugo, pomeranje sata može poremetiti cirkadijalni ritam, što je unutrašnji biološki ritam koji reguliše san i budnost. Kada je cirkadijalni ritam poremećen, telo može imati poteškoća da se prilagodi novim uslovima životne sredine, što može dovesti do nesanice, umora i drugih zdravstvenih problema.

Veštačko svetlo

Treće, izlaganje veštačkoj svetlosti kasno noću može inhibirati proizvodnju melatonina, hormona koji reguliše san. Nedostatak melatonina može otežati zaspati i održati kvalitetan san tokom noći, što može dovesti do hroničnog umora i smanjene funkcije imunog sistema.

S druge strane, prirodno merenje vremena, koje se zasniva na promenama sunčeve svetlosti, može bolje da podrži prirodne biološke ritmove ljudskog tela. Izlaganje prirodnom svetlu ujutru može stimulisati proizvodnju hormona stresa kortizola, koji pomaže da se razbudi i daje energiju telu za dnevne aktivnosti.

Takođe, prirodno svetlo može stimulisati proizvodnju serotonina, neurotransmitera koji reguliše raspoloženje i osećaj blagostanja. Ovi procesi podržavaju zdrav cirkadijalni ritam i mogu doprineti boljem snu i opštem zdravlju.

Na kraju krajeva, važno je uzeti u obzir individualne potrebe i preferencije svake osobe. Iako letnje računanje vremena može obezbediti više vremena za aktivnosti na otvorenom uveče, treba uzeti u obzir dugoročne efekte na zdravlje i dobrobit pojedinca. Prirodno vreme može bolje da podrži prirodne biološke ritmove i doprinese boljem zdravlju i blagostanju.

Kada je uvedeno pomeranje sata

Letnje računanje vremena uvedeno je u Nemačkoj 1916. godine, u jeku Prvog svetskog rata, kako bi dan trajao duže i tako se sačuvao ugalj koji je korišćen za osvetljavanje. Gotovo čitav vek praksa pomeranja sata nije dovođena u pitanje u većem delu sveta.

Tokom tog perioda, više od 140 država uvelo je praksu letnjeg računanja vremena, ali broj tih država znatno se smanjuje, te manje od 40 odsto zemalja u svetu trenutno primenjuje letnje računanje vremena.

Jedan od razloga koji se najčešće navodi kao motiv za napuštanje letnjeg računanja vremena jesu naučna istraživanja o uticaju pomeranja sata na zdravlje ljudi, koja se sve češće sprovode u svetu, a uglavnom pokazuju negativne posledice te prakse.