Poplava lažnih lekova

Trgovina falsifikovanim lekovima sve je unosnija i prerasta u veliki međunarodni biznis, upozorila je Agencija UN za kontrolu narkotika. U svom godišnjem izveštaju, Međunarodni savet za kontrolu narkotika sa sedištem u Beču, navodi da je oko 10 odsto lekova koji su u opticaju u svetu zapravo lažno.Taj procenat je najviši u zemljama u razvoju i kreće se od 25 do 50 odsto.
Lažni lekovi su ogroman biznis koji, zaključak je Međunarodnog saveta, raste iz godine u godinu. Jedno nedavno sprovedeno istraživanje navodi na zaključak da bi trgovina lažnim lekovima za četiri godine mogla da bude vredna čak 75 milijardi dolara godišnje. Potrošači lažne lekove kupuju iz različitih razloga: jer su jeftiniji, do njih je lakše doći, a ponekad su kopije toliko sofisticirane da je nemoguće proceniti koji su lekovi pravi, a koji lažni.
Lažna pakovanja, upozoravaju stručnjaci, umeju da prikrivaju opasne, pa i smrtonosne supstance. Profesor Hamid Godse, jedan od autora izveštaja, upozorava da lažni lekovi predstavljaju veliku opasnost po zdravlje.
– Potrošači najčešće nisu svesni rizika koji preuzimaju, jer su lekovi koje piju problematične bezbednosti, efikasnosti i kvaliteta. Lekovi i drugi medicinski preparati nisu luksuzna roba i trebalo bi ih regulisati. Ako se to ne učini, posledice po zdravlje stanovništva mogu da budu ogromne – kaže Godse. Deo lekova koji se ilegalno prodaju su pravi medikamenti koji su ukradeni, ali većina su puki falsifikati.
Svetska zdravstvena organizacija je takođe krajem prošle godine pokrenula globalnu akciju za borbu protiv falsifikovanih medicinskih proizvoda. Akcioni plan Svetske zdravstvene organizacije poziva na razvoj boljih tehnologija, kojima bi se predupredilo falsifikovanje i omogućilo otkrivanje i praćenje falsifikata na tržištu i na Internetu. Plan traži i da se preduzmu mnogo oštrije zakonske mere protiv onih koji prave i prodaju lažne lekove.