Foto: Pixabay/derdento (ilustracija)Naučnici koji su istraživali populaciju pingvina na Antarktiku otkrili su drastično smanjenje u mnogim kolonijama, a neke su opale za 77 odsto od poslednjeg pregleda pre 50 godina.
„Ovakvi padovi u populaciji sugerišu da se ekosistem Južnog okeana bitno promenio u poslednjih 50 godina i da to utiče na lanac ishrane i vrste poput pingvina. Iako na to može uticati nekoliko faktora, svi dokazi koje imamo govore da su to posledice klimatske promene“, kažu profesorka ekologije i evolucije na njujorškom Univerziteti Stoni Bruk i šefica ekspedicije Heter J. Linč.
Nezavisni istraživači su u sklopu jednogodišnje ekspedicije „Od Pola do Pola“ otkrili da se populacija pingvina smanjila u svakoj pojedinoj koloniji koja je istraživana na ostrvu Elefant, važnom staništu pingvina severoistočno od Antarktičkog poluostrva.
Tamo se broj ogrličastih pingvina smanjio za oko 60 odsto od poslednjeg istraživanja 1971. godine. Naučnici su istraživali kolonije koristeći bespilotne letelice i metode ručnog brojanja.
„Naučnici upozoravaju da je nužno zaštititi 30 odsto svetskih mora do 2030., kako bi se pingvini zaštitili od ljudskog uticaja i prilagoditi se podneblju koje se brzo menja. Da bismo to postigli, neophodno je da se vlade ove godine dogovore o globalnom sporazumu o svetskim morima“, iskla je Bengtson.
U okviru Konvencije UN o pravu mora, vlade sveta raspravljaju o sporazumu o svetskim morima, kojim bi se položio temelj za zaštitu 30 odsto otvorenih mora do 2030. godine.
Aktivisti Grinpisa izložili su skulpture pingvina od leda u glavnim gradovima širom sveta zahtijevajući hitne mere zaštite divljih okeanskih vrsta globalnim Sporazumom.
Skulpture topljenjem simbolički ukazuju na sve pogubnije posledice klimatskih promena i važnu ulogu okeana u njihovom ublažavanju, prenose agencije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
