Porodični život u demokratiji – 22 zlatna pravila za odgajanje adolescenata

Ovako počinje jedno od poglavlja publikacije „Život u demokratskoj porodici“,

koja donosi brojne korisne savete o tome kako odgajati i vaspitavati decu u duhu demokratske kulture. Ovaj svojevrsni priručnik za roditelje adolescenata uzrasta od 15 do 19 godina, urađen je u okviru zajedničkog projekta Evropske unije i Saveta Evrope „Kvalitetno obrazovanje za sve“.

Autori Rolf Golob i Svetlana Lazić, vode čitoce kroz stilove roditeljastva, svakodnevni život porodice i različite situacije, dajući roditeljima priliku da ublaže stres i nude rešenja za česte roditeljske probleme. Za porodični život u demokratiji autori sugerišu roditeljima da se drže 22 zlatna pravila:

1. To je kao i inače u životu: žanješ ono što si posejao. Koliko će intenzivni biti sukobi tokom puberteta zavisi od toga kako ste ih odgajali do tog trenutka. Ako tek sad počnete da budete dosledni i definišete jasna pravila, imaćete teškoća.
2. 2. Vaše dete nije projekat. Ako planirate njihovu buduću karijeru pijaniste dok mu menjate pelene onda vas čekaju neke neprijatne istine u tinejdžerskim godinama. Umesto da to rade, roditelji treba da nauče svoje dete da nose baklju koja će im pomoći da nađu svoj put kroz život.
3. Treba im odrediti fiksni iznos džeparca, koji onda mogu da potroše kako misle da treba. Taj iznos treba da bude dovoljan da pokrije potrebe adolescenta, ali ne treba davati nikakav dodatni novac! Ako je planiran neki poseban događaj za vikend, moraju da rasporede novac koji im je dat.
4. 4. Koristite sistem „semafora“ da sprovodite i klasifikujete pravila u kući. Napravite jasnu razliku između pravila koja važe sve vreme i za sve (crveno), pravila o kojima može da se razgovara zavisno od situacije (žuto) i stvari o kojima je vaše dete dovoljno zrelo da samo odluči (zeleno). Doslednost ne znači nametanje strogih zabrana. Budite otvoreni za kompromis gde je to moguće.
5. Dozvolite svom detetu da donese pogrešne odluke. Najbolji način da se uči je iz grešaka. Adolescentima se menja čitav univerzum: njihovo telo, njihova prijateljstva, njihov pogled na svet. Moraju prvo da nauče da se snađu u ovoj novoj realnosti. Ako želite svoje dete da zaštite od nevolje, to će ih samo učiniti nesigurnim i frustriranim.
6. Manje je više. Ako želite da znate šta se događa u životu vaših adolescenata, provodite vreme s njima, ali ih nemojte terati da razgovaraju. Vodite ih na sport ili gledajte zajedno film i oni će sami od sebe početi da se otvaraju. Uvek budite tu da ponudite podršku vašem tinejdžeru, čak i ako kvalitetno vreme bude ograničeno. Uvek će vam se vratiti kada budu imali potrebu za vama.
7. Ne zovite tinejdžera na večeru. Glasna komunikacija između kuhinje i sobe na spratu uvek može da izazove prepirku. Kucnite na vrata i obavestite ga. Onda možete takođe da popričate da li njegovu kompjutersku igricu može da igra još par minuta.
8. Dajte mladoj osobi konkretne kućne poslove za koje je samo ona zadužena.
9. Tokom vikenda, ručak postaje doručak za tinejdžera i pošto praktično postaju noćna bića, treba im mnogo vremena ujutru i pre podne da se odmore i probude. Važni razgovori stoga treba da se planiraju za popodne.
10. Bio to ručak ili večera, jedan obrok dnevno trba da jedete zajedno kao porodica. Vaše nedeljno pečenje ne treba da nestane iza vrata njihove sobe! Ovo je važno za porodičnu koheziju. Iskoristite to vreme da pričate o svom danu. Razmena iskustava i problema će sprečiti da vaše dete odmah uhvati panika kada ga pitate kako mu je prošao dan!
11. 11. Ocene u školi nisu tako važne. Adolescent sada uči mnogo važnije stvari u životu: kako moji postupci utiču na druge? Gde pripadam? Kako seks funkcioniše? Ovo treba da razumete, ali ne dopustite da to prestane da bude prioritet. Dopustite mu/joj da sam odredi svoje ciljeve. Na kraju krajeva, svi oni su zainteresovani da ne zaostanu na kraju školske godine.
12. Poštujte privatnost vaših adolescenata. Njihova soba je njihova teritorija. Uđite samo ako vas puste. Nerviranje zbog nereda u sobi je uzaludni trud. Situacija će se popraviti kada budu imali prvu devojku ili dečka, najkasnije.
13. Nemojte da instalirate nikakve filtere za internet. Zbog današnje sveprisutnosti ove globalne komunikacione mreže, nažalost nemoguće je zaštititi decu od pornografskih, nasilnih ili diskriminatornih sadržaja. Čak i ako instalirate specijalni softver na vaše uređaje, te mere su beskorisne protiv razmene takvog sadržaja u školskom dvorištu ili preko četa. Umesto toga je mnogo delotvornije da rano razgovarate sa svojom decom: obrazujte ih o pravom načinu da postupaju sa takvim sadržajem, objasnite im opasnosti i jasno saopštite svoj stav.
14. Ostavite tinejdžera na miru. Uvek se setite da su, kada dođu kući iz škole, već proveli čitav dan radeći stvari van svoje kontrole. Dovoljno vremena da „ohlade“ je važan način da nađu ravnotežu.
15. Nemojte porediti svoju decu. Svako je različit. Ove razlike postaju još izraženije tokom puberteta. Adolescentima su te razlike potrebne da bi našli sopstveno mesto u svetu. Stoga treba da izbegavate da govorite svom sinu da njegova sestra uspeva da uči za školu a da ne izgubi vreme za drugarice.
16. Nemojte da njuškate! Čak i ako ste zabrinuti zbog nečega, ne preturajte po sobi svog deteta, mobilnom telefonu ili čak dnevniku. Ovakva zloupotreba poverenja će pre kod vašeg deteta isprovocirati otpor nego što će ih navesti da shvate. Da li ste zabrinuti oko toga da li vaše dete koristi droge? Onda nađite zgodan trenutak da na miru o tome s njim porazgovarate. Jasno stavite do znanja koji je vaš nivo tolerancije i da imate poverenja u njega.
17. Imajte razumevanja za pritisak vršnjaka. Većina sukoba proističe iz toga što mlada osoba čezne za pripadanjem svojoj kliki. Dogovori sa roditeljima ili domaći zadatak se mogu lako zanemariti. Pokažite svojim adolescentu da ozbiljno shvatate njihove potrebe ali da postoje druge važne stvari u životu. Da li želite da znate sa im se vaše dete druži? Onda neka vam ne smetaju posete njegovih prijatelja. Što ste otvoreniji prema njima, to će oni biti otvoreniji prema vama.
18. Dajte im primer, pravite greške. Studije su pokazale da ambicija i osećaj odgovornosti dece jačaju kada sami prebrode teškoće. Pa tako odbacite ideju da uvek mora da se uspe iz prvog pokušaja. Čim vaše dete vidi da ponekad morate da se pomučite da nešto postignete, počeće da preuzimaju kontrolu nad sopstvenim životom.
19. Roditeljima je često toliko stalo do odnosa koji imaju sa svojom decom da počnu da zanemaruju svoj odnos sa partnerom/partnerkom. Važno je ne zaboraviti da se brinete i o svom partneru. Poljubite se, radite stvari zajedno i neka vam seksualni život bude prioritet. Ako je vaš međusobni odnos snažan, to će vam oboma biti velika prednost kada budete odgajali adolescenta. Uživajte u svojoj ponovo zadobijenoj nezavisnosti sad kad imate stariju decu: ne morate više da tražite nekog ko će vam čuvati dete ako želite da odete u bioskop.
20. Svaka svađa je šansa da adolescenti počnu da uče da se zauzimaju za sebe i da prave kompromise. Sama činjenica da vaše dete zadeva svađu s vama znači da zna da ćete ga uvek voleti. Kada vam je svega previše, morate da to izbacite iz sebe. Ali ne mora o svakoj nesuglasici odmah da se razgovara. Pravljenje prostora između vas obično pomaže. Ali pazite: uvek se vi udaljite iz situacije pre nego da udaljite svoje dete. Ako tako uradite sprečićete da se oseća odbačeno.
21. Volite svoje dete i poštujte njegove jake strane. Čak i u školi, fokus je prečesto na slabostima deteta: šta ne mogu da urade, šta još treba da nauče? Međutim, mlade ljude često nagriza sumnja u sebe. Jačajte svoje dete tako što ćete ga motivisati i pokazivati mu u čemu je dobro. Pohvalite ga za to što je učilo za test, čak i ako nije postiglo rezultate kojima se nadalo. Podržite ih u njihovim hobijima i pokažite interesovanje.
22. Nemojte da žalite za malim detetom koga ste „izgubili“, već uživajte gledajući ga kako raste i razvija se.

Osim knjige “Živeti u demokratskoj porodici”, u okviru projekta „Kvalitetno obrazovanje za sve, objavljena je i publikacija “Odrastanje u demokratskoj porodici”, namenjena roditeljima dece od šest do 14 godina.  Evropska unija, kao najveći donator u Srbiji, podržava modernizaciju obrazovnog sistema i njegovo usklađivanje sa standardima i praksama EU. Od 2003. godine, EU je donirala više od 100 miliona evra za reformu obrazovnog sektora.

Knjige i dodatni materijali se mogu besplatno preuzeti ovde.