Portugal: Porto, grad koji čuva vino 1Foto: Iz lične arhive

U mirnim vodama reke Duro ukotvljeno je nekoliko barki plitkog, ravnog dna, koje podsećaju na feničanske galije.

One ne svedoče o vremenu kada su Feničani osnovali ovaj grad, blizu ušća reke u Atlantski okean, nego o vinskoj istoriji grada.

Barcos rabelos su služile za prevoz buradi s vinom iz stotinak kilometara udaljenih vinograda u Porto, na čuvanje i negovanje.

Porto je grad na obe obale – stari grad spušta se niz brdo na desnu obalu svojom Rivijerom, a na levoj je nekadašnji grad Vila Nova de Gaja (rodno mesto Henrika Moreplovca, utemeljivača portugalske prekomorske imperije), sada predgrađe u kome se nalaze podrumi vina po kome je Porto poznat, a koje je nazvano po njemu – porto.

Porto je tokom vekova stekao reputaciju vina za posebne prilike.

Ne zbog svog porekla, nego engleske trgovačke inventivnosti i aristokratske promocije; ono je bilo i ostalo vino lepih manira.

I danas se u engleskim plemićkim krugovima, kada se rodi naslednik, u podrum stavlja bure porta, da mu se nađe u životu.

Engleski trgovci su se krajem sedamnaestog veka, zbog zabrane uvoza francuskih vina, okrenuli portugalskim, ali su ljubiteljima vina nametnuli novi ukus: pošto su portugalska vina bila gusta, teška i taninska – i još uvek jesu – dodali su im destilat vinskog alkohola, kojim je sprečena fermentacija i vino zadržalo prirodni šećer.

Porto, obogaćeno vino, postalo je engleski brend – slatko, ali jako na alkoholu.

Vremenom je porto dobio rafinirana obeležja, što je rezultat njegovog (decenijskog) odležavanja.

Tradicionalne marke porta i danas nose imena engleskih trgovaca – na obali Dura smenjuju se podrumi firmi Sandeman, Tejlor, Kroft, Kokbern…

A na degustaciji bio sam kod Kalema.

Ima više vrsta porta, a ja mogu da govorim samo o onima koje sam probao.

Glavna razlika je u načinu odležavanja.

Rubin port (Ruby) odležava u tankovima i flašama tri do pet godina; ima rubin boju, voćne arome i ukus svežeg voća.

Tamni (Tawny) port se neguje u bačvama ili buradima gde oksidiše i dobija boju ćilibara, ukus karamele, a ako odležava duže – i četrdeset i više godina – ukus suve šljive i urme.

Porto posebnih godina (Vintage) je iz izuzetnih godina berbe i od najboljeg grožđa, čuva se u buradima dve do tri godine, a posle, da bi se održala tamnoljubičasta boja i ukus crne čokolade, najmanje deset godina u flašama, a može i pedeset – u prodavnici sam video porto mojih godina.

Duro premošćava šest mostova, a najlepši je Ponte Luis, u gradskom centru.

Kako i priliči trgovačkom gradu, svaka generacija ostavila je Portu deo bogatstva u arhitekturi, u skladu sa svojom epohom.

Period naglog širenja trgovine portom obeležio je barok, kroz brojne crkve.

Meni je najlepša Karmelićanska, čija je spoljašnjost prekrivena mozaicima od obojenih pločica (azulejos).

Unutrašnjost gotičke crkve Svetog Franje je pozlaćena, sa kitnjastim baroknim oltarom, a neki od trgovaca vinom preneli su vino u večnost u njenim katakombama.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari