Post i restrikcija kalorija poboljšava kardiovaskularno zdravlje tvrde naučnici.
Post i vremenski ograničena ishrana su u centru pažnje mnogih naučnika poslednjih godina.
Post tokom naizmeničnih dana u nedelji i ishrana u određenim vremenskim intervalima (ne jedete posle 17h do jutra) povezani su sa različitim zdravstvenim koristima, uključujući gubitak težine, snižen krvni pritisak, pa čak i poboljšano raspoloženje.
Ali da li ovi benefiti mogu da se prošire na kardiovaskularni sistem i pomoći u zaštiti od srčanog udara i moždanog udara?
Nova studija naučnika sa Kalifornijskog instituta za ponašajne neuro-nauke i psihologiju, koja je objavljena u januaru 2024. godine, sprovela je meta-analizu studija o postu kako bi ispitivala njegove efekte na kardiovaskularne rizike.
Cilj je bio da se utvrdi da li različite forme posta mogu pomoći u smanjenju stopa srčanog udara, moždanog udara i drugih srčanih bolesti bez lekova. Naučnici su uključili sve metode smanjenja unosa kalorija, obuhvatajući različite forme intermitentnog posta, restrikciju proteina, restrikciju kalorija i druge forme restrikcije energije. Forme intermitentnog posta obuhvatale su vremenski ograničenu ishranu, post naizmeničnih dana ili kombinaciju, uz održavanje adekvatnog nivoa ishrane. Sve pregledane studije bile su skorije, sa datumima objavljivanja između 2019. i 2023. godine, piše Healthy.
U celini, studije su pokazale da bilo koja forma restrikcije kalorija, uključujući post, uz održavanje adekvatnog nivoa ishrane, čini se da poboljšava kardiovaskularne metrike, uključujući krvni pritisak, osetljivost na insulin, nivoe holesterola i telesnu težinu ili BMI. „Nalazi sugerišu da post doprinosi smanjenju kardiovaskularnog rizika populacije“, rekli su naučnici. „Rezultat je izražen kada se post kombinuje sa redovnom fizičkom aktivnošću“, dodali su.
Rezultati su bili konzistentni kod svake vrsta posta i restrikcije kalorija, ali su istraživači priznali da određena vrsta posta može biti lakša za održavanje. Post tokom naizmeničnih dana u trajanju od 12 sati od 6 ujutru do 6 popodne , naizmenično tri dana nedeljno, čini se da održava koristi za zdravlje srca, a istovremeno je i ostvarljiv. „U poređenju sa drugim vrstama IF (intermitentnog posta gladovanje od 16 sati, a 8 sati jedete ), ovaj metod deluje bezbedno, uspešno i izvodljivo za uključivanje u redovni život bez dodatnog finansijskog ili fizičkog napora“, zaključili su autori.
Ovaj naizmenični stil posta smanjio je telesnu težinu i BMI više nego 16/8 post, ili period posta u kojem učesnici ne jedu šesnaest sati i jedu tokom osmočasovnog vremena svakog dana. Post naizmeničnih dana takođe je smanjio nivoe triglicerida koliko i kontinuirana restrikcija kalorija i bio je superiorniji u smanjenju rezistencije na insulin kod pacijenata sa dijagnozom hipertrigliceridemije. Jedina metrika koja se više poboljšala sa restrikcijom kalorija bila je čitanje HDL holesterola, ali to nije zabrinulo istraživače. „S obzirom da nije došlo do smanjenja odnosa HDL u poređenju sa ukupnim holesterolom (TC/HDL-C), sumnjivo je da je ovo smanjenje štetno“, rekli su.
U celini, planovi intermitentnog posta i restrikcije kalorija poboljšali su mnoge promenljive koje utiču na kardiovaskularno zdravlje, „što sugeriše poboljšanje dugoročnog kardiovaskularnog rizika“. Naučnici su zaključili da bi životne promene poput posta trebalo da se preferiraju u odnosu na lekove.
„Nijedan farmaceutski lek nema tako dramatičan uticaj na tako širok spektar kardiometaboličkih promenljivih“, zaključili su. Oni pozivaju na veće kliničke studije, posebno u vezi sa bilo kojim drugim potencijalnim zdravstvenim rizicima posta, kako bi se dalje procenilo kada može biti preporučen kao alat protiv kardiovaskularnih bolesti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.