Photo:Kelly Sikkema on Unsplash
Ulazimo u onaj hladniji period godine, kad je veća verovatnoća razboljevanja nego ostalim, toplijim danima. Iako vlada gomila virusa, grip je verovatno najčešći problem koji se pojavljuje i zato je potrebno posebno obratiti pažnju na ovu bolest i učiniti bitan korak u prevenciji da do njega ne dođe.
Grip je zarazna bolest koja se prenosi na zdravu osobu kapljicama koje prilikom kašljanja, kijanja i govora izbacuju zaražene osobe, direktnim kontaktom (rukovanje, poljubac) ili u kontaktu sa kontaminiranim predmetima. Simptomi gripa se javljaju iznenada, ponekada u roku od nekoliko sati i mogu da traju od nekoliko dana do nekoliko nedelja (ukoliko se javi komplikacija gripa ili razvije teža forma bolesti). Uobičajeni simptomi gripa su: povišena telesna temperatura, groznica, malaksalost, glavobolja, bol u mišićima i zglobovima, kašalj, bol u grlu, pojačana sekrecija iz nosa.
Najefikasnija specifična mera prevencije gripa je vakcinacija. Svetska zdravstvena organizacija za svaku sezonu preporučuje vakcinu koja sadrži aktuelne sojeve virusa gripa registrovanih u cirkulaciji. Aktivna imunizacija protiv gripa lica u posebnom rizku od teške kliničke slike i komplikacija sprovodi se kod: trudnica, lica starijih od 6 meseci života sa raznim hroničnim poremećajima i oboljenjima, kod lica starija od 65 godina kao i kod članova porodice osoba u povećanom riziku od komplikacija kod kojih je kontraindikovano davanje vakcine.
Prema epidemiološkim indikacijama vakcinacija se sprovodi: kod lica smeštenih i zaposlenih u gerontološkim centrima, kod dece, omladine i starih lica smeštenih u socijalno – zdravstvenim ustanovama i kod lica zaposlenih u tim ustanovama.
Vakcinacija stanovništva koje pripada grupama rizika sprovodi se u cilju očuvanja sopstvenog zdravlja, održavanja kolektivnog imuniteta populacije i indirektnog očuvanja zdravlja članova njihovih porodica/kolektiva, a posebno onih kod kojih je kontraindikovano davanje ove vakcine, u cilju preveniranja mogućih komplikacija i teških kliničkih formi obolevanja.
Vreme neophodno za sticanje imuniteta je 2 – 3 nedelje nakon davanja vakcine, a trajanje postvakcinalnog imuniteta pokriva jednu sezonu. Zbog variranja različitih sojeva virusa gripa koji mogu da se menjaju svake sezone i trajanja imuniteta vakcinacija se sprovodi svake godine.
Neželjene reakcije nakon vakcinacije vakcinom protiv gripa su uglavnom blage i povlače se unutar 1 – 3 dana. Najčešće su crvenilo, otok i bol na mestu davanja vakcine. Kod nekih se javlja glavobolja, bol u mišićima, groznica, umor ili mučnina.Opšte mere prevencije obuhvataju izbegavanje bliskih kontakta sa obolelim osobama, redovno pranje ruku uz izbegavanje dodirivanja očiju, nosa i usta, provetravanje prostorija. Jačanje opšte otpornosti organizma podrazumeva adekvatan režim rada i odmora, umerenu fizičku aktivnost i ishranu bogatu vitaminima, piše na sajtu Zavoda za javno zdravlje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
