Potraga za somom kapitalcem

Prvi ulov „na usta“ u ovom jezeru. Duško Petreš iz Alekse Šantića bio još uspešniji – njegov tolstolobik bio je težak 35 kilograma. Dušan Perić iz Kljajićeva, takođe susedno selo, upecao je amura od 14 kilograma. Veliki je, međutim, broj pecaroša koji su upecali šarana težeg od 20 kilograma ili smuđa od 40 i više kilograma. Đuro S. Vukelić jedan je od najboljih šarandžija u selu. Mnogo puta je upecao kapitalca od dvadesetak kilograma, fotografisao se, poljubio ga i vratio u jezero. Uspešan je i Đuro T. Vukelić (na slici), a velike ulove na ovoj vodi imali su i Kragujevčani, Beograđani, Subotičani, pa i pecaroši iz Makedonije, Švedske, Mađarske.

Nije, međutim, dozvoljeno da se svaki ulov stavlja u kotlić ili nosi kući. Dnevni ulov šarana „za poneti“ ne sme preći pet kilograma, štuke šest kilograma, dok su neograničene količine amura, tolstolobika i soma. Božidar Ralić jedan je od meštana koji je upecao soma težeg od 40 kg, neki Subotičani bili su još uspešniji, a nekrunisani „kralj jezera“ biće pecaroš koji upeca soma težeg od 50 kilograma. Priča se, godinama već, da tolika ribetina postoji u jezeru, a svaki pecaroš priželjkuje da baš on bude taj koji će se ovenčati slavom, ali i bogatom trpezom. Inače, dnevna dozvola staje 500 dinara, a kampovanje se plaća 200 dinara za 24 sata. Neposredno pored jezera podignut je spomenik štuki, rad vajara Igora Šetera iz Sombora.

Akumulaciono jezero u ataru Čonoplje nastalo je za potrebe poljoprivrede. Postojeći kanal 1986. godine je pregrađen, brana je zaustavila protok vode i napunila je udolinu od oko 40 hektara, najčešća dubina je tri, a najveća šest metara. Ratari su nameravali da navodnjavaju voćnjak i njive na kojima su planirali da proizvode akumulativne semenske kulture, ali je to bilo kratkog veka. Poljoprivrednicima se zbog stečaja PP „Bačka“ smrklo, a svanulo je pecarošima. Ovde ćete svakodnevno sresti nekog od meštana ili gostiju, kada prođe zima na jezeru se vikendom obično okupi 200 osoba, a praznikom više od hiljadu. Prvi maj ovde obeležava „pola sela“. Pecaroši mogu da „dejstvuju“ sa obale ili iz čamaca koji se iznajmljuju, za roštilj ili kotliće ima dovoljno mesta, a za šetnju postoji staza od kilometar i po uz obalu jezera. Tu je i kafanica, sa terasom, a osvežiti se, kad su vrućine, možete u kupalištu uz branu. Domaćini će vam preporučiti vožnju čamcem, prelazak iz jezera u kanal koji, kako naglašavaju, predstavlja nedirnuti prirodni raj. Videćete i čuti retke vrste ptica. Ovde se možete i takmičiti – u pecanju na plovak, ali i u kuvanju ribljeg paprikaša. Udruženje sportskih ribolovaca „Šaran“ upravlja jezerom. Ono okuplja veliki broj članova koji brinu o jezeru i okolini, a osim mira i tišine ovde ćete zapaziti i urednost, čistoću jezera, obala i terena. Poribljavanje se, dabome, vrši svake godine, a mlađ se meri stotinama kilograma. Zanimljiv je i podatak da je dozvoljen i noćni ribolov, te da čuvarska služba dežura 24 sata dnevno. Prošle godine izgrađen je asfaltni put od sela do jezera, a u planu je i izgradnja betonske biciklističke staze, podizanje kamp-kućica, a u dogledno vreme i igrališta za odbojku/košarku, mali fudbal, a za najmlađe postavljanje tobogana. Razmišlja se i o turističkoj ponudi – nekoliko domaćinstava u selu spremno je da iznajmi sobe turistima.