Foto: Danas Online/Vladimir JovanovićPovodom Svetskog dana mentalnog zdravlja sinoć je u Beogradu u prostorijama Dorćol Platz-a održana tribina „Na kafi sa psihologom“, na temu stigmatizacije osoba sa mentalnim smetnjama i o mehanizmima zaštite od nje.
Na tribini su pričali profesorka na odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta i predsednica Društva psihologa Srbije Tamara Džamonja Ignjatović i rok kritičar Petar Peca Popović. Sagovornici koji su pričali složili su su da je jedan od najboljih načina da se pobedi stigma taj da se glasno govori protiv nje onda kada ljudi negativno ili pogrešno komentarišu mentalnu bolest ili osobe koje se sa njom bore.
Petar Peca Popović izjavio je da je Srbija država u kojoj je sramota imati zdravstveni problem i javno reći da se od njega boluje.
„Ljudi se stide da priznaju da su bolesni od bilo koje bolesti a pogotovu od ovakvih stvari. Imam prijatelja koji kažu da nije zdrav onaj koji nije još poludeo. Okolnosti su takve, vreme je takvo. Hajde kažite to u maloj sredini. Bežaće od vas kao od kuge što su bežali u srednjem veku“, izjavio je Popović.
Profesorka Tamara Džamonja Ignjatović je objasnila da je stigma označavanje ili etiketiranje osoba koje se po nekim karakteristikama razlikuje od onoga što je standard socijalnih normi.
„Ako vi imate neki poremećaj i problem povodom tog poremećaja, koji je direktna posledica poremećaja, kada se na to nadoveže i stid povodom bolesti i teškoće obraćanja za pomoć, zbog toga što to znači i priznanje slabosti, ili prihvatanje te javne stigme onda se tu jave i negativna osećanja povodom negativnih osećanja koja se već imaju kao posledica bolesti“, rekla je Džamonja Ignjatović.
Džamonja Ignjatović je dodala da je jako bitno da ljudi znaju da nije sramota da se o poremećaju priča i da ih kod osoba u muzici ili umetnosti ima više jer manične ili plus faze mogu da budu veoma kreativne, a minus faze inspirativne.
„Neki poremećaji su inspiracija za kreativnost ili za neke vrste ideja. To su takođe obogaćujuća iskustva koliko god bila teška. Naša premišljanja u svakodnevnom životu kada nisu na nivou poremećaja, jer svi imamo oscilacije u raspoloženju, mogu da nas na neki način podstaknu na neke vrste akcija i stvaranja“, navodi Džamonja Ignjatović.
Popović je rekao da je veliki problem i način na koji je mentalna bolest predstavljena u muzici i često dovođenje u zabludu o mentalnim bolestima, i da dolazi do nerazumevanja prave prirode stanja kao što su depresija i razne vrste manija, i zatim nabrojao muzičare klasične, džez i rokenrol muzike koji su imali tegobe.
„Kada pričamo o muzičarima odnosno stvaraocima imam ovde tri kategorije. Klasična muzika je dala Betovena, velika depresija, Brams bipolarni spektar, Šopen velika depresija, Gluk bipolarni spektar, Mendelson bipolarni spektar, Mocart bipolarni spektar, Šubert i Šuman takođe“, rekao je Popović.
Tribina Hemofarm fondacije „Na kafi sa psihologom“ deo je kampanje Nesalomivi čiji je cilj podizanje svesti javnosti o očuvanju mentalnog zdravlja i stvaranje društvenog pokreta za borbu protiv depresije i stigme koja prati obolele.
Kampanja „Nesalomivi“ uključuje i besplatan SOS broj 0800 001 002, preko koga mogu građani 24 sata sedam dana u nedelji moogu da razgovaraju sa stručnjacima iz specijalnih bolnica za psihijatrijske bolesti u Vršcu, Gornjoj Toponici i u Kovinu.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Danasova škola novinarstva“ koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za kulturu i informisanje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
