Povratak brontosaurusa

Brontosaurusa je otkrio čuveni američki paleontolog, profesor na univerzitetu Jejl, Otniel Čarls Marš. Ispitujući gigantski i solidno očuvan skelet životinje pronađene u stenovitom Vajomingu, Marš je utvrdio da je brontosaurus sasvim posebna vrsta. To je objavio u kratkom radu u časopisu American Journal of Science, dok je prelepu ilustraciju skeleta životinje koja je izazvala oduševljenje objavio je 1896. godine u 16. godišnjem izveštaju Geološkog pregleda Američkih država.

Takav status Brontosaurus excelsus zadržao je, međutim, relativno kratko, od 1879. do 1903. godine. Elmer Rigs sa čikaškog Fild muzeja proučavajući Maršov rad pronašao je grešku: apatosaurus je, kako je zaključio, bio samo mladi primerak brontosaurusa pa je i brontosaurus zapravo samo sinonim za apatosaurusa čije gene nosi.

Koliko su paleontolozi bili tvrdi oko tog stava da je brontosaurus greška naučnika, najbolje su saznali zaposleni u Američkoj poštanskoj službi koja je 1989. godine izdala poštanske marke sa nekoliko slavnih dinosaurusa, uključujući i brontosaurusa. Kritika je bila izuzetno glasna i oštra: Američka poštanska služba favorizuje “nomenklaturu iz crtaća pre nego naučnu nomenklaturu”.

Ipak, došlo je do obrta: grupa evropskih naučnika u aprilu 2015. je obavila reviziju taksonomije dinosaurusa i utvrdila da je brontosaurus posebna vrsta, a ne sinonim za apatosaurusa. Brontosaurus se, kako objašnjavaju autori studije koja je uzrokovala oduševljenje jednog i negodovanje i neprihvatanje drugog dela naučne zajednice, može između ostalog razlikovati od apatosaurusa po njegovom vratu koji je viši i manje širok.

Brontosaurusi su dugo hodali našom planetom. To su bile ogromne, teške životinje dugog, mada ne mnogo fleksibilnog vrata, dužine oko 22 metra i težine 15 tona. Rep im je bio nešto tanji, a njegovi brzi pokreti stvarali su zaglušujuću buku. Glava je bila nesrazmerno mala naspram ostatka tela.

Naučnici ni danas ne mogu sa sigurnošću da dokuče kako su toliko masivne životinje uspevale da unesu dovoljno kiseonika i hrane, održe pritisak i stvore dovoljno toplote – pretpostavki o svemu ovome ima mnoštvo, a dokaza premalo. Zbog toga je, uostalom, paleontologija toliko i intrigantna.

„Nauka kroz priče“ je medijska inicijativa koja na društvenim mrežama i u tradicionalnim medijima svakodnevno objavljuje originalne priloge inspirisane naučnim saznjanima. Uz podršku Instituta za fiziku u Beogradu, „Danas“ predstavlja 77 izabranih priča sa portala www.naukakrozprice.rs