Povremeni post izaziva dinamične promene u ljudskom mozgu

Povremeni post je jedan od najpopularnijih režima ishrane za sve one koji žele da kilograme drže pod kontrolom.
Drži se lako, potrebno je samo da sami odredite koji je to preriod posta u toku dana kada ne jedete ništa.
Tačnije, autofagija je samo deo IER dijete. IER dijeta znači povremeno ograničenje energije (IER). To je specijalan tip dijete koji se sastoji od povremenih pauza u jedenju. Postoji mnogo varijacija IER dijeta, kao što su post na svakom drugom danu (ADF) i ishrana sa vremenskim ograničenjem (TRF), u šta spada i autofagija. U literaturi je poznato da je IER dijeta efikasna metoda za smanjenje telesne mase.

Ipak, da li je reč o bezbednom načinu ishrane?

Naučnici koji se bave rešavanjem problema gojaznosti otkrili su nešto važno: povremeno ograničenje kalorija dovodi do značajnih promena u crevima i mozgu, što može otvoriti nove mogućnosti za održavanje zdrave telesne mase.

Istraživači iz Kine proučavali su 25 volontera koji su bili klasifikovani kao gojazni tokom 62 dana, tokom kojih su učestvovali u programu povremenog ograničenja energije (IER) – režimu koji uključuje pažljivo kontrolisanje unosa kalorija i post u nekim danima, piše Sciencealert.

Ne samo da su učesnici studije izgubili težinu – u proseku 7,6 kilograma ili 7,8 procenata telesne mase – već su takođe uočene promene u aktivnosti delova mozga povezanih sa gojaznošću i u sastavu crevnih bakterija.

„Pokazujemo da dijeta po principu IER menja osećaj između ljudskog mozga i crevne mikrobiome,“ rekao je istraživač zdravlja Qiang Zeng iz Drugog medicinskog centra i Nacionalnog kliničkog istraživačkog centra za gerijatrijske bolesti u Kini kada su rezultati objavljeni u decembru 2023. godine.

„Uočene promene u crevnoj mikrobiomi i aktivnosti u mozgovnim regijama povezanim sa zavisnostima tokom i nakon gubitka težine su veoma dinamične i povezane tokom vremena.“

Nije jasno šta uzrokuje ove promene ili da li creva utiču na mozak ili obrnuto. Međutim, znamo da su creva i mozak usko povezani, pa bi lečenje određenih delova mozga moglo biti način za kontrolu unosa hrane.

Promene u aktivnosti mozga, uočene putem funkcionalnog magnetnog rezonantnog snimanja (fMRI), zabeležene su u regijama poznatim po važnosti u regulaciji apetita i zavisnosti – uključujući donji frontalni orbitalni girus.

Štaviše, promene u crevnoj mikrobiomi, analizirane putem uzoraka stolice i krvnih merenja, bile su povezane sa određenim regijama mozga.

Na primer, bakterije Coprococcus comes i Eubacterium hallii bile su negativno povezane sa aktivnošću u levom donjem frontalnom orbitalnom girusu, području koje je uključeno u izvršne funkcije, uključujući našu volju kada je u pitanju unos hrane.

„Veruje se da crevna mikrobioma komunicira sa mozgom na složen, dvostrani način,“ rekla je medicinska naučnica Xiaoning Wang iz Državnog kliničkog centra za gerijatriju u Kini.

„Mikrobioma proizvodi neurotransmitere i neurotoksine koji dospevaju do mozga putem nerva i krvotoka. U uzvrat, mozak kontroliše ponašanje u vezi sa hranom, dok hranljive materije iz naše ishrane menjaju sastav crevne mikrobiome.“

Procenjuje se da više od milijardu ljudi širom sveta pati od gojaznosti, što dovodi do povećanog rizika za razne zdravstvene probleme, od raka do srčanih bolesti. Razumevanje kako su naši mozgovi i creva zavisni jedno od drugog može napraviti ogromnu razliku u efikasnoj prevenciji i smanjenju gojaznosti.

„Sledeće pitanje na koje treba odgovoriti je precizan mehanizam putem kojeg crevna mikrobioma i mozak komuniciraju kod gojaznih osoba, posebno tokom gubitka težine,“ rekao je biomedicinski naučnik Liming Wang iz Kineske akademije nauka.

„Koje specifične regije crevne mikrobiome i mozga su ključne za uspešan gubitak težine i održavanje zdrave telesne mase?“