Pozitivni efekti neverstva

Od negativnih osećanja najčešće su prisutni osećanje ljutnje, stid, nelagodnost, krivica, tuga, ali se posledice neverstva mogu odraziti i na fizičko zdravlje – prisutan hronični stres, uznemirenost i iscrpljenost, koji mogu dovesti i do ozbiljnih zdravstvenih problema.

Da bismo bolje upoznali fenomen neverstva, pored negativnih, važno je istaći i njegove pozitivne efekte, iako to, donekle, paradoksalno zvuči.

Da bi nauka razumela zašto se, ne tako mali broj ljudi, odlučuje da potraži alternativne partnere, prvenstveno mora da otkrije koje su to potrebe nezadovoljene u primarnoj vezi.

Partner koji je prevaren, po pravilu se percipira kao žrtva, a neverni partner se etiketira brojnim pogrdnim imenima.

Međutim, ako bi prevareni partner za trenutak promenio perspektivu posmatranja i nevernu osobu posmatrao kao „žrtvu“, došao bi do boljeg razumevanja ovog složenog fenomena.

U tim slučajevima prevareni partner obično spoznaje na koji način je zapostavio partnerove potrebe, bilo da su one emocionalne, komunikacione ili seksualne prirode.

Upravo tada, dolaze do izražaja pozitivni efekti neverstva, gde se odjednom problem percipira kao šansa za novi početak i razvoj veze, te partneri postaju intimniji i osetljiviji za potrebe druge strane.

Međutim, dosadašnja istraživanja pokazuju da postoje ljubavne veze u kojima su oba partnera zadovoljna svojom intimnom vezom i partnerom, ali ipak stupaju u alternativne veze sa drugima, bilo da su te veze zasnovane na seksualnim ili emotivnim relacijama.

Tada se govori o intrapersonalim faktorima koji utiču na neverstvo, što znači da se razlozi nalaze u samoj osobi, nezavisno od partnera i kvaliteta intimne veze. Kao jedan od mogućih razloga navodi se motivacija za samoproširenjem, koja predstavlja još jedan pozitivan efekat neverstva.

Motivacija za samoproširenjem je jedan od osnovnih ljudskih motiva i opisuje se kao način za izražavanje sopstvene efikasnosti. Naučnici ga opisuju i kao: istraživanje, radoznalost, samopoboljšanje, efikasnost, kompetentnost.

Postoje individualne specifičnosti i preferencije za načine samoproširenja, pa tako, pored romantične ljubavi, to mogu biti i učenje, karijera, porodica, prijateljstvo, putovanja, umetničko izražavanje, religija.

Iz ugla modela samoproširenja, romantična ljubav nije ništa drugo do opažena prilika za brzo širenje selfa. Naglo i brzo širenje selfa se obično događa prilikom formiranja nove ljubavne veze, a rezultira visokim nivoom pobuđenih pozitivnih osećanja.

Suprotno tome, model podrazumeva i naglo povlačenje selfa, kada su pobuđena negativna osećanja. Kada osobe nisu u mogućnosti da zadovolje svoju potrebu za samoproširenjem kroz odnos sa svojim primarnim partnerom ili je potreba za samoproširenjem veoma visoka, one mogu potražiti samoproširenje u alternativnim vezama.

Ljudi su spremni da stupe u alternativne veze kako bi poboljšali sebe i kako bi povećali svoju samoefikasnost.

Proces samoproširenja počinje kada novi partneri počinju da se intenzivno otkrivaju, satima razmenjuju poruke i razgovaraju telefonom i dugo vremena provode zajedno i opsesivno razmišljajući jedni o drugima.

Kao rezultat nastaje brzo samoproširenje, koje je povezano sa osećanjima zadovoljstva i uzbuđenja. Ako se partnerstvo nastavi, zajedničko učešće u novim i izazovnim aktivnostima poboljšavaju kvalitet i zadovoljstvo odnosa, kao i suzbijanje dosade.

Međutim, ako se proces samoproširenja zaustavi ili opadne i partneri se naviknu jedan na drugog, mogu postati manje zadovoljni i samoproširenje potražiti u  alternativnim partnerima.

Neverstvo je kao i ljubav, pseudopojam, što znači da mu svako pripisuje određeno značenje i svako ga definiše po sopstvenom nahođenju. Za nekog neverstvo predstavlja flert, pogled, dopisivanje, dok ima i ekstremnijih primera gde se pomisao, san ili gledanje pornografije tretira kao neverstvo.

S druge strane, ima osoba koje seksualni odnos sa trećom osobom ne tretiraju kao neverstvo, već kao priliku da eksperimentišu i poboljšaju svoje seksualne veštine. Nije svako neverstvo isto i ne bi ga trebalo tretirati na isti način.

Postavlja se pitanje, ako se ovaj fenomen sagleda u kontekstu modela  samoproširenja, treba li ga uopšte tretirati i percipirati kao problem?

Autorka je psiholog

Čitaoci Danas-a imaju mogućnost da besplatno dobiju svoj lični psihološki ljubavni profil na blogu psihologa Tamare Đorđević, http://mojpsiholoskiprofil.blogspot.com