Na spavanje odlazi trećina čovekovog života

Iako naučnici smatraju da se spavanje može povezati samo sa životinjama s kompleksnim nervnim sastavom, i kod beskičmenjaka je moguće identifikovati stanja koja bismo generalno mogli opisati kao spavanje: ona uključuju cikluse odmora i aktivnosti, određeni položaj tela, manjak odgovora na nadražaje. Čak i mikroorganizmi imaju dnevne cikluse aktivnosti i neaktivnosti koje pokreću unutaršnji satovi, odnosno cirkadijalni ritmovi. Poreklo sna moglo bi datirati pre četiri milijarde godina kada su prvi mikroorganizmi počeli prilagođavati svoje ponašanje kao odgovor na izmenu dana i noći.

Razlozi za spavanje

Mnogo je teorija koje obašnjavaju zašto spavamo: od toga da je to način čuvanja energije do toga da je spavanje nužno za naš mozak jer reguliše emocije i procesiranje informacija te jača memoriju. Svaka od teorija ima svoje jake, ali i poneku slabu stranu.

Primarna funkcija spavanja na razini celog organizma mogla bi biti regulacija autonomnih nervnog aktivnosti poput otkucaja srca. Naime, poremećaji spavanja često su povezani s disfunkcijom autonomnog žnervnog sistema, poput abnormalnih otkucaja srca. Na razini mozga, spavanje može pomoći u konsolidaciji memorije tako što smanjuje količinu informacija koje putuju kroz središnji nervni sistem, piše Jutarnji.

No, učvršćivanje memorije događa se i kad smo budni. U poslednje vreme raspravlja se o tome kako spavanje ima ulogu u socijalnoj izolaciji ljudi. Kao društvene životinje, ljudi trebaju spavati da bi učvrstili pravila naših kompleksnih socijalnih života.

Faze spavanja

Spavamo u pet faza. U prvoj fazi san je plitak i lako se prekida. Dolazi do postupnog opuštanja mišića, usporavanja disanja i pulsa. U drugoj fazi san postupno postaje dublji, javljaju se sporiji moždani talasi i mišićna opuštanje, koji se povremeno smjenjuju naletima mišićne napetosti i pojačane moždane aktivnosti.

Treća i četvrta faza spavanja su faze dubokog sna kada je osobu najteže probuditi. Osećaj zbunjenosti, dezorijentiranosti i umornog buđenja najčešće je posledica buđenja tokom tih faza spavanja. Peta faza, REM (Rapid Eye Movement), nastupa 90 minuta nakon početka spavanja, a karakteristična je zato što se tokom nje celi organizam aktivira, ubrzava se rad srca i raste krvni pritisak pa više podseća na budno stanje. U toj fazi, na koju otpada 20 do 25 posto spavanja, sanjamo. Sve faze spavanja se tokom noći ponavljaju četiri do pet puta.

Koliko je sna dovoljno?

Novorođenče spava od 18 do 20 sati na dan, a sredovečna osoba može uspešno funkcionirati s pet sati sna. No, koliko je sna potrebno za naše zdravlje? Kratak odgovor glasi: zavisi o dobi i polu, ali i varijacijama među pojedincima, navodi Jutarnji.

Kod mladih osoba prevladava REM san, dok je non-REM san vrlo dubok, što verojatno pomaže sazrevanju mozga. Kako starimo, spavamo manje i provodimo manje vremena u dubokom i REM snu. Istodobno je učenje novih veština teže nego u mladosti. Istraživanja na starijim osobama pokazuju da spavaju oko 7,5 sati, a studije najdugovječnijih osoba otkrivaju da one u proseku spavaju između pet i 7,5 sati. I razlike među spolovima odražavaju se na spavanje: žene spavaju duže i više uživaju u dubokom snu nego muškarci. Takođe su dvostruko sklonije poremećajima spavanja, čiji su uzroci najčešće povećani stres, fiziološke bolesti te konzumacija alkohola i droga, stoji na sajtu Juatrnji.hr

Spavamo li manje nego u prošlosti?

Ljudi na Zapadu danas u proseku spavaju sat do dva kraće nego pre nekoliko desetina godina i mnogi su hronično neispavani. No, manjak sna je opasan: petina prometnih nesreća povezana je s umorom. Neispavanost direktno utiče na zdravlje, o čemu govori nekoliko epidemioloških studija objavljenih u posednjih deset godina.

Primera radi, u časopisu Science objavljeno je istraživanje koje ukazuje na povezanost između smanjenog broja sati sna kod ljudi i porasta pretilosti te dijabetesa. To se objašnjava time da nedostatak sna remeti mehanizam koji utiče na naš apetit te stimulira glad. Studija koja je obuhvatila 10.000 britanskih državnih službenika tijekom 17 godina pokazala je da su oni koji spavaju pet i manje sati izloženi gotovo dvostruko višem riziku smrtnosti od raznih uzroka, posebice od kardiovaskularnih bolesti, nego oni koji spavaju osam sati. Jedno istraživanje, pak, sugeriše da manjak sna pojačava aktivnost amigdale, bademaste strukture u mozgu uključene u regulaciju raspoloženja i anksioznosti.

Kako gadgeti utječu na spavanje?

Naučnici već nekoliko godina upozoravaju da mobilni uređaji u spavaćoj sobi remete san. Jedan od problema jest to što LED zaslon emitira plavo svetlo koje u mozgu ometa stvaranje melatonina, hormona koji omogućava regulaciju ciklusa spavanja. “Plavo svjetlo s movilnog ili tableta izveštava vašu pinealnu žlezdu da je jutro i da bi trebalo prestati s proizvodnjom melatonina”, pojasnio je za BBC Knowledge psiholog dr. Aric Sigman. A studija objavljena 2016. u časopisu Preventive Medicine pokazala je povezanost između korištenja društvenih mreža i poremećaja spavanja te upozorila na vezu između manjka sna i depresije, piše Jutarnji.

Zašto spavati noću, a ne danju?

Najbolje vrijeme za spavanje je noć. Ako nameravamo dremati danju, a da pritom ne menjamo naš biološki ritam, trebamo imati na umu da to znači između jedan i tri sata manje noćnog sna. Spavanje tokom dana kvalitetom se uvelike razlikuje od noćnog. Noćni san rezultira nižom telesnom temperaturom i višom koncentracijom “hormona sna”, melatonina. Tokom spavanja danju događa se obrnuto, što može biti štetno za zdravlje. Osobe koje rade noću često imaju poremećen san tokom dana i na duži rok su izložene povećanom riziku od kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa.