Koja su prava gosta u restoranu?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. После 4 године смо опет свратили у L `Auberge du Pont de Collonges, Restaurant Paul Bocuse, у предграђу Лиона, било је око 18.30 h. Дотрчао је конобар са две чашице, коњака, на мој поглед ми је показао велику особу лево од шанка, који је управо обрао неколико ружа и кренуо према нама. Скинуо је ону велику капу, сигурно високу пола метра, мени је окренуо леђа, клекну је испред супруге и направио је прави поклон. Био је одличан глумац, сетио се наше посете, и то после 4 године, а можда и због наше поруџбине, пола риба и јастог и пола јагње. Провели смо фантастично вече, имао је времена, није било крцато, причали смо о Богу и свету, о храни, винима, животу. Испричао сам му и причу о Нику из Малог Затона пред Дубровником, били су слични, само најбоља храна, најсвежија, без додатака, и када сам испричао како је мој добар пријатељ Клаудио из Фераре рекао Нику, “ Нико ти ниси кувар, ти си поета „, био је дирнут. Први пут је било 1976, други пут је било 1980 године. Не, није било скупо, није било ни јефтино, све смо платили по јеловнику, али пиће нисмо могли да платимо. И на крају ме је шеретски погледао, обрисао великим покретом руке уста и пољубио супругу, онако француски у леви и десни образ, ја воле Французи да љубе и мене је цмокнуо испред свих осталих гостију. Узели смо такси, оставили смо кола пред локалом, отишли за Лион и тамо шетали више од три сата, на волан није било помислити. Када смо се вратили после поноћи, био је мрак, иза брисача овећи комад папира са поруком, “ срећан пут пријатељи „. Нећу никада заборавити , послао сам једну лепу разгледницу са Боденског језера и само реч Merci beaucoup.