Pravilna zaštita i izbegavanje solarijuma

Iako prevencija, odnosno pravilna zaštita ostaje ključna u smanjenju rizika od raka kože, veliki značaj se pridaje edukaciji, što je i bila tema i cilj ovogodišnjeg predavanja Udruženja dermatovenerologa Srbije i evropske kampanje Euromelanoma, neposredno pred obeležavanje Evropskog dana borbe protiv raka kože. O prevenciji, zaštiti i faktorima rizika govorili su stručnjaci nacionalnog tima Euromelanoma 2013, Ljiljana Medenica, članica Borda direktora Evropske akademije za dermatologiju i venerologiju i direktorka Klinike za dermatovenerologiju Kliničkog centra Srbije, Miloš Nikolić, predsednik Udruženja dermatovenerologa Srbije i Dušan Škiljević, dermatovenerolog Kliničkog centra Srbije, kao i Jugoslav Kelečević, savetnik u Ministarstvu zdravlja.

Rak kože se najčešće javlja kod osoba koje se intenzivno ili dugo izlažu suncu, ili veštačkim izvorima ultravioletnog zračenja poput solarijuma. Kod jedne od šest takvih osoba će se tokom života razviti neki od maligniteta kože. S obzirom na to da je primljena količina UV zračenja kumulativna, odnosno ostaje za ceo život, najčešće obolevaju osobe starije od 50 godina, ali ono što najviše brine naše dermatologe je podatak da su od velikog broja pregledanih pacijenata sumnjive lezije bile otkrivene kod mnogo mlađih osoba, u grupi do 19 godina. U velikom broju slučajeva rak kože može da se proširi i na druge organe stvarajući ozbiljne probleme, zbog čega je rano lečenje ključno. Zato je neophodno naučiti ljude gde i šta treba da gledaju kako bi prepoznali sumnjive promene na koži. U slučaju da pacijenti primete takve neobične promene, nove lezije ili stare koje se menjaju, prva stanica bi trebalo da bude lekar opšte prakse ili dermatolog. Inače, redovni pregledi se preporučuju na svaka tri meseca.

Poznato je da se u detinjstvu i adolescenciji provede mnogo vremena na otvorenom prostoru, a stručnjaci tvrde da se čak dve trećine ukupne životne doze UV radijacije dobije u tom periodu. Ukoliko se u detinjstvu dese najmanje tri epizode gorenja na suncu sa plikovima, to nosi veliki rizik od dobijanja melanoma, najmalignijeg raka kože u kasnijim fazama života. Zato na svaki način treba sprečiti pojavu opekotina kod dece i mladih, te adekvatna zaštita od neželjene i preterane izloženosti sucu u detinjstvu dobija poseban značaj. Lekari upozoravaju na izuzetnu štetnost upotrebe solarijuma, posebno kod mladih osoba, koja je poslednjih godina veoma učestala. Brojne studije su pokazale da rizik od melanoma kod osoba koje su u mladom životnom dobu (od 17 do 19 godina) koristile solarijum raste za 75 odsto, što je ogromna cifra jer se radi o kozmetičkom sredstvu koje samo prividno popravlja izgled kože. Lekari stoga preporučuju roditeljima da ne dozvoljavaju deci korišćenje solarijuma do navršene 18 godine, ali da ga i posle toga treba svesti na najmanju dozu. Prema mišljenjima stručnjaka, svaka foto-ekspozicija veštačkim izvorima je štetna, osim ukoliko se ne radi o terapiji.

Osim preteranog izlaganja UV zračenju dece i adolescenata, što je predočeno kao najveći faktor rizika za kasniji razvoj karcinoma kože, u rizične grupe i ponašanja ubrajaju se i osobe koje se izlažu suncu dugotrajno i svakodnevno. Tu su i osobe koje nemaju prirodnu zaštitu , sa fototipom kože 1 ili 2 ( one koje imaju svetle oči, svetlu kosu i ten, lako izgore na suncu i nikada ne pocrne). Sklone riziku su i osobe sa više od 50 mladeža ili sa tzv. displastičnim mladežima. Dodatno treba da se čuvaju i osobe koje su u porodici imale nekoga ko je oboleo od raka kože ili su već bolovale od melanoma. Od nedavno se u rizične grupe ubrajaju i svi stariji od 50 godina, kao i oni kojima je na bilo koji način oslabljen imuni sistem. To su pacijenti koji boluju od recimo limfoma, leukemije, side ili slično, ali i pacijenti koji dobijaju imunosupresivne lekove iz bilo kog razloga, poput osoba koje su imale transplantaciju nekog organa. Ipak, lekari naglašavaju da ni oni koji koriste adekvatnu zaštitu i ne izlažu se preterano suncu nisu potpuno lišeni rizika, te je preporučljivo da se s vremena na vreme pregledaju.

Pri svemu tome mora se znati da je određena količina izlaganja UV zračenju neophodna, zbog unošenja dovoljne količine vitamina D, koji na našim prostorima ne može u dovoljnim količinama da se unese putem hrane u organizam. Čak i tada potrebna je foto-ekspozicija da se njegov nivo u krvi dovede do potrebnog. Vitamin D ima ključnu ulogu u metabolizmu kalcijuma, i formiranju pravilnog skeleta kod dece, a kasnije za održavanje skeletnog sistema. Poslednjih decenija korisnim funkcijama tog vitamina dodaju se i pravilan rad imunog, kardiovaskularnog i centralnog nervnog sistema. Zato osobe koje su potpuno zaštićene od izlaganja suncu moraju da unose suplementaciju vitamina D, u onim dozama koje su preporučene za određeni uzrast. Smatra se da je optimalna uneta doza vitamina D kod dece najmanje 400 jedinica, kod odraslih 600, a kod starijih osoba preko 700 jedinica.

Dakle, vrlo umereno izlaganje UV radijaciji je potrebno, ali nije dovoljno jasno određeno koliko je to minimalno i maksimalno vremena potrebno provesti na suncu. Da bismo dobili dovoljnu količinu UV zračenja koja će, s jedne strane, biti bezbedna i neće oštetiti kožu, a sa druge, obezbediti potrebnu količinu vitamina D, smatra se da je dovoljno svega 15 do 30 minuta osunčati ruke i noge, i to u periodima dana kada je UV zračenje najslabije, do 10 sati ujutru i nakon 5 sati popodne. Uz to dermatolozi naglašavaju redovno i pravilno korišćenja zaštitnih sredstava za sunčanje, sa visokim faktorom zaštite, koja štite i od UVA i od UVB zračenja. Fotoprotektivna sredstva štite i od opekotina i od prevremenog starenja kože, a i od kasnijih pojava maligniteta, mada postoje određene kontrovereze kada je u pitanju njihova sposobnost da spreče sintezu vitamina D. Kao faktor zaštite, lekari ističu izuzetan značaj adekvatne odeće, od gustih tkanina koje ne propuštaju zračenja.

Besplatni pregledi

Evropska kampanja protiv raka kože obeležava Euromelanoma dan 13. maja pod parolom „ Ugledajte, sprečite“. Tog dana biće organizovani besplatni skrining pregledi u 20 gradova Srbije: Beogradu, Subotici, Senti, Novom Sadu, Smederevu, Smederevskoj Palanci, Zrenjaninu, Sremskoj Mitrovici, Šabcu, Nišu, Leskovcu, Prokuplju, Vlasotincu, Kragujevcu, Trsteniku, Tutinu, Užicu, Čačku i Vršcu. Zainteresovani mogu da se prijave od 7. do 9. maja, od 8 do 20 sati, na besplatnu telefonsku liniju 0800/222-888. Kampanju, u cilju edukacije, organizuje Udruženje dermatovenerologa Srbije, u saradnji sa Euromelanoma Europe i Evropskim udruženjem za dermatološku onkologiju, a pod pokroviteljstvom Evropske akademije za dermatologiju i venerologiju i Ministarstva zdravlja Srbije, uz partnerstvo Eoceina, brenda medicinske kozmetike kompanije Beiersdorf.