Više od 300 miliona ljudi u svetu boluje od astme koja predstavlja veoma teško opterećenje za pojedince, njihove porodice i društvo. Prevalenca astme se povećava, naročito u sredinama koje prihvataju zapadni stil života i urbanizuju se. Procenjuje se da će 2025. godine biti 100 miliona novoobolelih od astme. Od astme boluju ljudi svih etničkih grupa, socijalno – ekonomskih staleža i starosti. Međutim, astma se često javlja u dečijem uzrastu.


Reč je o hroničnoj bolesti pluća koja se karakteriše ponavljanim disajnim tegobama i simptomima kao što su nedostatak vazduha, zviždanje u grudima, teskoba u grudima i kašalj. U toku normalnog disanja vazduh slobodno ulazi i izlazi iz pluća. Kod bolesnika sa astmom disajni putevi su preosetljivi na promene u okruženju i napadi astme se lako javljaju. U toku napada, sluznica je otečena, mišići oko disajnih puteva se stežu i sluzni čepovi zatvaraju disajne puteve u plućima, što otežava disanje.

Simptomi astme variraju iz časa u čas. Iako se astma ne može izlečiti, ona se može efikasno držati pod kontrolom. Istraživanja su pokazala da dobro lečenje astme pruža kontrolu gotovo svim bolesnicima, a ona im omogućava da redovno pohađaju školu, odlaze na posao ili se bave drugim aktivnostima.

Uzroci nastanka astme još uvek nisu dovoljno poznati, a brzo povećanje prevalence astme u svetu jedna je od najvećih misterija moderne medicine. Danas se istražuje uloga genetskih faktora u izazivanju astme, ali i kako se razvija imuni sistem u ranom detinjstvu. Ispitivanje i merenje plućne funkcije se koristi za dijagnostikovanje astme i praćenje toka bolesti i stepena kontrole. Testovi obuhvataju, pre svega, spirometriju koja procenjuje protok vazduha i vršni protok za merenje maksimalne brzine pri kojoj vazduh izlazi iz pluća.

Bolničko lečenje astme ukazuje da lečenje nije adekvatno i da ga treba poboljšati. Cilj lečenja astme je da se postigne i održi kontrola bolesti. Da bi se postigla kontrola neophodni su efikasni lekovi protiv astme, informisanje bolesnika o tome kako da primene lekove, kako da izbegnu „okidače“ koji pogoršavaju astmu i šta treba da preduzmu u slučaju pogoršanja bolesti.

Globalna inicijativa za zbrinjavanje i prevenciju astme (GINA) pripremila je strategiju za postizanje i održavanje kontrole astme. Ona obuhvata četiri međusobno povezane komponente lečenja: Razvoj partnerstva između bolesnika i lekara, Identifikacija i smanjenje izloženosti faktorima rizika, Procena, lečenje i praćenje astme i Zbrinjavanje pogoršanja astme. Prema ovoj strategiji astma se leči postepeno. Lekovi se povećavaju kada je astma izvan kontrole, i postepeno se smanjuju kad se uspostavi dobra kontrola i održava u jednom vremenskom periodu.

Okidači

Okidači za astmu su različiti alergeni kao što je kućna prašina, polen, alergeni mačke i psa, duvanski dim, zagađenje vazduha, a zatim i fizički napor, izražavanje jakih emocija kao što je plakanje ili smejanje, hemijski iritansi i neki lekovi (aspirin, beta-blokatori). Svaka osoba sa astmom reaguje na različite faktore i otkrivanje ovih faktora i kako ih treba izbeći glavni je korak za svaku osobu u učenju o kontroli svoje bolesti.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari