Danas Zrenjanin ima 35 kilometara biciklističkih staza, a iz njega možete biciklom i u susednu Rumuniju, u grad Temišvar.
Biciklistička infrastruktura mogla bi da bude i bolja, slažu se gradski oci, koji obećavaju da će povezati biciklističke staze u samom gradu u jednu celinu.
A da je biciklizam popularan u Banatu svedoče i podaci da se dvotočkaš ovde vozio još u 19. veku.
Lokalni list „Torontal“ zabeležio je da je 28. aprila 1896. godine kroz glavnu gradsku ulicu Velikog Bečkereka jedna dama provozala bicikl.
Ubrzo će ovo postati svakodnevnica. Žene su brzo počele da se učlanjuju u Biciklistički klub, a već 1898. godine i da učestvuju na takmičenjima. U Velikom Bečkereku je, 29. avgusta, 1900. godine bilo 155 bicikala.
Izgrađen prvi Velodrom
Prema podacima Istorijskog arhiva Zrenjanina, inicijatori osnivanja prvog Biciklističkog kluba 1896. bili su gradski policijski kapetan Oskar Rojter, Aladar Keresteš i Deže Boroci.
Udruženje se brzo omasovilo, a najbolji biciklisti učestvovali su na domaćim i međunarodnim takmičenjima.
Dve godine kasnije izgrađen je Velodrom, odnosno biciklistička staza gde su održavane brojne trke. Najbolji biciklista u Velikom Bečkereku bio je Petar Merždorf, a isticao se i Marcel Braun.
„Moto-biciklistički klub „Budućnost”, koji je imao 90 takmičara, osnovan je 1925. godine. Trke su održavane na Vašarištu, tamo je danas Karađorđev park. Ubrzo je novi predsednik Milorad Mojić reorganizovao klub, uveo redovne treninge, a svake godine je organizovano prvenstvo grada. Prvi pobednik bio je Mihalj Farkaš. Naši biciklisti učestvovali su na takmičenjima širom Jugoslavije, a istakli su se Dragutin Žižić, Đura Stupljanski, Jožef Vaštag, Mihalj Farkaš, Tadin, Avramov, Kečkemet“, podaci su istoričara Siniše Onjina, koji je proučavao ovu temu i priredio izložbu posvećenu biciklizmu.
Biciklisti vozili kaldrmom
Prvi bicikli na ulicama Bečkereka izazivali su znatiželju ali i strah, od povreda i ugrožavanja bezbednosti pešaka.
Gradska kaldrma je bila loša, a biciklističkih propisa nije bilo, pa su biciklisti vozili trotoarom, pored kuća.
Vrlo brzo po osnivanju biciklističkog kluba, u Velikom Bečkereku počeli su protesti građana protiv biciklista.
Policijski kapetan grada novembra 1896 godine, beleži štampa, uputio je Biciklističkom klubu službeni akt u kome moli Upravu da skrene pažnju svojim članovima da ne ugrožavaju građane, a naročito decu, prilikom vožnje bicikla.
I ministar unutrašnjih dela uputilo je Statut svim upravnim vlastima 1897. godine, kojim se reguliše vožnja biciklom, a primena je počela 1. jula.
Više vesti iz ovog grada čćitajte na sledećem linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.