Predbračni ugovori – sigurnost ili skok u propast

Ketrin Zita Džons može da računa na 2.8 miliona dolara za svaku godinu koju provede sa Majklom Daglasom, dok Kit Urban, koji je oženjen Nikol Kidman, navodno dobija 640,000 dolara po godini pod uslovom da ne koristi narkotike.

Ovo su samo neki primeri kako poznati koriste predbračne ugovore uglavljujući ljubav među paragrafe.

Pored toga što donose finansijsku sigurnost, bračni sporazumi mogu do određene granice da regulišu i ponašanje supružnika, pa tako DŽesika Bil dobija pola miliona dolara u slučaju da je Džastin Timberlejk prevari, dok je navodno kvoterbek Dalasa Toni Romo tražio od svoje verenice Džesike Simpson istu sumu novca za svakih pola kilograma koje bi “nabacila“ preko 61 podeoka na vagi. NFL igrač i pevačica raskinuli su veridbu pa je ovaj bizarni zahtev ostao neproverena glasina, a i advokati su ga odbacili kao neozbiljan jer postoje granice preko kojih nije moguće određivati životni stil partnera (telesna težina svakako je jedan od primera).

Iako je utisak da su predbračni ugovori rezervisani za poznate i bogate, istraživanja rađena u Americi pokazuju da njihov broj raste i među srednjom klasom. Pre tri godine Američka akademija bračnih advokata objavila je da je 63 odsto njihovih članova potvrdilo da postoji porast u broju potpisanih bračnih sporazuma, kao i da parovi na ovaj način najčešće žele da zaštite imovinu koju su stekli pre braka, jasno definišu koliko novca supružnici dobijaju nakon razvoda, odnosno odrede kako će podeliti nepokretnosti…

Činjenica da procenat parova koji potpisuju predbračni ugovor raste nije umanjila podele među advokatima o (ne)korisnosti ovakvog sporazuma. Dok jedni naglašavaju da je bitno razdeliti finansije na vreme, drugi u prvi plan stavljaju opasnosti koje predbračni ugovor krije i po siromašnijeg partnera i po samu vezu.

Foto: FreeImages / Noelle Franzen

– Mnogi brakovi završavaju se razvodom, a oni koji se ne okončaju tako, završavaju se smrću jednog od supružnika. U oba slučaja iza ostaje imovina koju treba podeliti – piše advokatica Šeril Jang za Vol strit žurnal.

Ona smatra da pošto predbračni ugovor nedvosmisleno određuje ko šta dobija, nema iznenađenja i neprijatnosti koje mogu da prate razvod. Po njenom mišljenju ovo je posebno bitno u slučajevima kada treba podeliti zajednički stečenu imovinu – što može da bude posebno komplikovano ako recimo jedan od supružnika ima biznis koji raste tokom godina provedenih u braku. Ostali advokati pak objašnjavaju da predbračni ugovor može zaštiti partnere od tajnih dugova i uopšte rizičnih poslova druge strane koji mogu da budu finansijski pogubni.

Paralelno nemali broj pravnih savetnika u prvi plan stavlja opasnosti koje bračni ugovor krije za manje bogatog partnera. Siromašniji supružnik neretko se potpisivanjem ovog dokumenta odriče zakonskih prava koje bi imao nakon okončanja braka, poput prava na nasledstvo nakon smrti ili sredstava za izdržavanje nakon razvoda.

– Potpuno je netačno da je je ovaj sporazum pravedan i racionalan. Nikada nije. Da jeste, ne bi bio ni potreban jer bi partneri mogli da se oslone na pravedne i razumne zakone koji regulišu razvod – piše advokatica Lori Izrael. Kako objašnjava, u praksi se sretala sa primerima da bogatiji supružnik, najčešće muškarac, traži od žene da se odrekne svih finansijskih prava koje je joj zakon dodeljuje. Primera radi žene pristaju da budu domaćice i da potpuno preuzmu brigu o deci bez prava da učestvuju u finansijskim odlukama koje se tiču zajedničke imovine ili da mogu da računaju na izdržavanje odnosno nasledstvo. Ipak, treba istaći da se većina advokata slaže da je predbračni ugovor pametan izbor kada partneri imaju decu iz prethodnih brakove odnosno kada žele da budu sigurni da će njihovi potomci dobiti nasledstvo koje su im namenili.

Iako ne postoji odgovor na pitanje da li je stopa razvoda veća među parovima koji imaju predbračni ugovor, i da li uopšte može da se povuče korelacija između bračnog sporazuma i razvoda, neka istraživanja pokazuju da jasno podeljena imovina možda i nije najbolji izbor. Tako studija  Nacionalnog centra za proučavanje porodice i braka pokazuje da parovi koji imaju zajednički račun u banci ređe podnose zahtev za razvod braka. Ista ustanova proučavala je i ulogu velikodušnosti brakovima, došavši do očekivanog zaključka da su parovi koji su spremni da više pruže jedni drugima srećniji u braku.