Prednosti električnih trotineta

U prilog tome govore i podaci jednog istraživanja koje pokazuje da će do 2024. godine, u svetu u upotrebi biti 4,6 miliona iznajmljenih trotineta, što je skok sa 774.000 komada iz 2019. godine.

Takođe, pandemija korona virusa je navela mnoge da traže socijalno distancirane načine prevoza koji su održiviji i isplativiji od putničkih vozila i javnog gradskog prevoza.

U prethodnim tekstovima bavio sam se zakonskim i bezbednosnim problemima vezanim za e-trotinete, kao i kako je vožnja e-trotineta regulisana u drugim državama i rezultatima istraživanja koja su sprovedena kod nas.

Želim da istaknem nekoliko vrsta prednosti i pogodnosti ove vrste vozila, kao i to zašto nam je potrebno idealno pravno i zakonsko rešenje koje bi sa jedne strane omogućilo bezbedno učestvovanje e-trotineta u saobraćaju, a sa druge strane da podstakne upotrebu ovog prevoznog sredstva.

Veliki problem je što Srbija, kao i mnoge druge zemlje, nije uradila tzv. mikro mobilnost na svojim putevima i ulicama, i kao po običaju kasnimo sa reagovanjem i donošenjem konkretnih mera.

Ulica je osnovni arhitektonski prostor grada, i nije namenjena samo za kretanje motornih vozila već i za kretanje ostalih učesnika u saobraćaju (pešaka, biciklista, e-trotineta…) i od nje zavisi život naselja i ljudi koji tu žive.

1. Najbolji alternativni način prevoza

E-trotineti su najbolji kada je u pitanju izbor alternativnog načina prevoza na kratkim relacijama.

Mnogi ljudi u velikim gradovima danas traže pomoćne načine prevoza, ali ih smatraju previše glomaznim ili previše tehnički zahtevnim da bi bili praktični. Motorizovani dvotočkaši pružaju tu mogućnost, ali za vožnju je potrebna vozačka dozvola.

E- trotineti su trenutno najprenosiviji način ličnog prevoza, lagani su i lako se rasklapaju, što omogućava lako skladištenje i prenosivost. Mogu stati u svaki gepek automobila ili ranac, uneti u javni prevoz, kancelariju, školu i sl.

Takođe, zbog svog kompaktnog dizajna i male veličine korisnici neće imati problema da pređu prečicom do autobusko/tramvajskog stajališta, tržnog centra, gradskog šetališta, neke javne ustanove, sportskog centra, parka i sl.

E-trotineti će uštedeti dragoceno vreme koje svakodnevno gubimo u saobraćajnim gužvama, na benzinskim pumpama i tražeći parking mesto.

Takođe nam pružaju određeni vid slobode, pogotovo ako se radi o kraćim relacijama i uštedi vremena da stignemo od tačke A do tačke B. Nema više čekanja vozila javnog gradskog prevoza, guranja, stresa, nervoze, psovanja itd. A posebno u oblastima u kojima je pronalazak parking mesta izazov e-trotineti pored uštede vremena u znatnoj meri pomažu uštedu i novčanih sredstava.

Kako se navodi u gore preporučenom tekstu, „u Čikagu, 43 odsto korisnika bi putovalo autom da trotineti nisu bili dostupni (30 odsto bi pešačilo). U Portlandu, u Oregonu, 36 odsto lokalnih korisnika bi putovalo autom, iako bi čak i veći procenat (45 odsto) pešačio ili koristio bicikl. Dok u Velingtonu, na Novom Zelandu, 21 odsto vožnji e-trotinetom bi inače bilo napravljeno autom, a 39 odsto ljudi manje koristi auto kao posledicu službe za iznajmljivanje trotineta“.

Ono što je ključno za e-trotinete jeste da su oni samo još jedan delić fleksibilnog multi-modalnog prevoznog sistema koji ljudima pruža pristupačnije i održivije izbore mobilnosti. U kombinaciji za ostalim vidovima prevoza bi svakako dao zodovoljavajuće rezultate.

Pored lošeg rada na mikro mobilnosti u Srbiji se loše radi i na promociji urbane mobilnosti. Mobilnost je pre svega kretanje ljudi, a ne samo motornih vozila.

Neophodno je podržavati i stimulisati kretanje pešaka i biciklista i raditi na bezbednosnoj infrastrukturi za ovu vrstu učesnika u saobraćaju.

Ukoliko javnost više bude prihvatala e-trotinete, to bi onda mogao da bude način da se izgrade nove i bolje biciklističke staze/trake na ulicama za ova prevozna sredstva.

2. Ekološki prihvatljiv način prevoza

Ne možemo napisati članak o prednostima e-trotineta, a da se ne pomene zaštita životne sredine.

U poslednjih par godina „klimatske promene“ su jedna od glavnih geopolitičkih tema.

U svetu uveliko traje potraga za ekološki prihvatljivijim načinima prevoza i smanjenim emisijama štetnih gasova.

E-trotineti koriste samo malu količinu električne energije i ne emituju nikakve emisije, što je bolje za kvalitet vazduha u našim gradovima i za pluća njihovih stanovnika. Tako da oni spadaju u pouzdan, pristupačan i ekološki prihvatljiv način prevoza.

Ovo bi moglo znatno da poboljša naš ukupni nivo zdravlja, jer bi se mogao smanjiti broj bolesti povezanih sa zagađenjem vazduha poput plućnih i kardiovaskularnih problema.

Takođe, jedna od značajnih prednosti e-trotineta koja je značajna za džep krajnjeg potrošača je znatna ušteda novčanih sredstava koja nam odlaze na gorivo.

3. Smanjuju zagađenje sredine bukom

Veliki gradovi i tišina i mir nikada ne idu zajedno. Praktično bilo koji drugi vid prevoza dolazi sa značajnom količinom zagađenja bukom – automobili, motori, autobusi, tramvaji, vozovi – svi su bučni.

Pokazalo se da ulična buka smanjuje između 30 odsto i 40 odsto produktivnosti ljudi koji rade u životnoj sredini.

Međutim, stalna buka koju trpe vozači motornih vozila utiče na njihovu koncentraciju na putu tokom vremena i na nivo stresa, anksioznosti i agresije.

E-trotinet je najbrži i najtiši način prevoza da stignete do krajnjeg odredišta kada su u pitanju kraće relacije.

4. Omogućava mobilnost za ljude sa zdravstvenim problemima i raznim oblicima invaliditeta

E-trotineti su podržani širom sveta zbog povećane mobilnosti koju nude onima koji imaju zdravstvenih problema.

Naime, ova vrsta prevoznog sredstva predstavlja odličnu zamenu za automobile ljudima koji imaju invaliditet koji ih sprečava u vožnji.

Kada pešačenje nije izvodljivo, a javni prevoz može biti otežan zbog gužvi, čekanja, stajanja ili guranja, i kada vožnja bicikla zbog trošenja fizičke energije i kondicije nije moguća zbog zdravstvenog stanja, e-trotineti dođu kao jedno od idealnijih rešenja.

U gore preporučenom tekstu se navodi da „Nalazi iz Velingtona, na Novom Zelandu, pokazuju da su e-trotineti povećali pokretljivost ljudi sa invaliditetom: 13 odsto korisnika koji imaju posebne potrebe u vezi sa prilaskom reklo je da ne bi doživelo najskorije putovanje da nije bilo e-trotineta, a 91 odsto korisnika sa posebnim potrebama u prilasku snažno je podržalo nastavak programa za iznajmljivanje e-trotineta“.

5. Podstiče kretanje i boravak na otvorenom prostoru i prirodi

Još jedna borba sa kojom se čovečanstvo danas suočava je naš sveprihvatljiviji sedeći način života. Mnogi od nas rade u kancelarijama ili na sličnim poslovima na kojem vreme provode sedeći, a većina nas će do posla i nazad koristiti automobil ili neki vid javnog gradskog prevoza.

E-trotinet nam omogućava da za kraća putovanja prilikom kojih bih smo koristili automobil ili javni prevoz, da pokrenemo telo (znatno bolji vid prevoza koji zahteva fizičku aktivnost je bicikl).

Naravno, vožnja e-trotinetom nije zamena za vežbanje, ali aktiviraće telo i omogućiti da deo dana provedemo na otvorenom prosturu. Tako da je ovo jedan od načina da zamenimo sedište u autu nečim malo aktivnijim.

Kako navode stručnjaci, balansiranje i održavanje ravnoteže tela može zvučati kao prilično osnovno umeće, međutim vožnja e-trotinetom pomaže da korisnici to dalje razvijaju bez stvarnog napora.

Kako se dalje navodi, ovo se pokazalo izuzetno korisnim za malo nespretniji osobe.

6. Niski operativni troškovi i troškovi održavanja

E-trotineti su takođe prilično jeftini za upotrebu u poređenju sa drugim vozilima. Vožnja e-trotineta je često jeftinija od vožnje javnim prevozom.

Budući da mehanika i tehnologija koja stoji iza e-trotineta nije neka visoka i zahtevna nauka, većina problema može se rešiti prilično brzo i jednostavno.

Stoga, u poređenju sa automobilima imaju niske troškove održavanja. Delovi su jeftini, ne postoji zamena ulja, filtera, nema redovnog tehničkog pregleda, nema troškova za parkiranje i kupovinu goriva itd.

Ovo su samo neke prednosti/pogodnosti e-trotineta zbog kojih nam je potrebno idealno pravno i zakonsko rešenje koje će stvoriti uslove za bezbedno učestvovanje novih učesnika u saobraćaju.

Autor je master inž. saobraćaja, osnivač i urednik portala posvećenog bezbednosti saobraćaja www.sigurnestaze.com