Preminuo Džon Horton Konvej

Uzročnik takvog razvoja događaja, koronavirus SARS-CoV-2, uzeo je kao jednu od svojih žrtava harizmatičnog britanskog matematičara Džona Konveja koji je preminuo u subotu, 11. aprila, u osamdeset drugoj godini, u Nju Bransviku, država Nju Džerzi.

I dok su na udarnim vestima čitane brojke zaraženih i preminulih, zahvaljujući društvenim mrežama vest o Konvejevoj smrti ubrzo je stigla do njegovih prijatelja i obožavalaca, ali su na zvaničnu potvrdu morali da sačekaju do utorka.

U međuvremenu, sećanja na Konveja nicala su u virtuelnom prostoru. Svet je izgubio „magičnog genija“.

Nadaleko čuven po svojoj neograničenoj radoznalosti i širokim interesovanjima, Konvej je dao značajne doprinose u više različitih oblasti: u teoriji grupa, teoriji brojeva, teoriji čvorova, teoriji kodiranja, geometriji, teoriji automata, kombinatornoj teoriji igara, zabavnoj matematici, kao i u izučavanju kvadratnih formi koje se sreću u različitim granama matematike.

Osim toga, zanimale su ga i druge discipline, pa je zajedno s kolegom Sajmonom Košenom tvorac takozvane Teoreme o slobodnoj volji zasnovane na elementima kvantne mehanike i filozofije.

Njegov leonardovski duh privlačile su i filozofija i etimologija. Donald Knut, autor čuvene knjige „Umetnost računarskog programiranja“ rekao je da je Konvej, iako matematičar, pokrio toliko toga da ga je citirao više od 25 puta u navedenoj knjizi.

Konvej je s lakoćom umeo da prenese složene ideje širokoj publici, a zbog svojih zabavnih i nadaleko poznatih predavanja stekao je čitav niz obožavalaca.

Na Prinstonu je imao običaj da sedi u niši u hodniku, umesto u svojoj kancelariji prepunoj papira i modela geometrijskih tela, i da s podjednakim entuzijazmom razgovara na razne teme sa studentima, svojim kolegama i svima koji bi se tu zatekli, ili da s njima odigra bar jednu od čitavog niza igara koje je izmislio, a često je učio zainteresovane takozvanom pravilu sudnjeg dana, pomoću koga se za proizvoljan datum iz prošlosti ili budućnosti može tačno i brzo odrediti dan u sedmici.

Posebno je voleo da se obraća mlađim naraštajima i redovno je bio okružen osnovcima i srednjoškolcima pošto nije propuštao da tokom letnjeg raspusta predaje na dva matematička kampa.

Džon Horton Konvej rođen je 1937. u Liverpulu, u Engleskoj, kao treće dete Sirila Konveja i Agnes Bojs.

Nakon završene osnovne škole, u to vreme „potpuno introvertan adolescent“ koji je nastavio dalje obrazovanje u Kembridžu, s jedanaest godina doneo je svesnu odluku da će postati ekstrovertna osoba.

I uspeo je.

U zvaničnoj biografiji objavljenoj 2015. autorka Šivon Roberts prikazala je Konveja kao spoj Arhimeda, Mika Džegera, Salvadora Dalija i Ričarda Fejnmana.

Osnovne studije završio je 1959, a pet godina kasnije, odbranivši rad „Homogeni uređeni skupovi“, stekao je i doktorat na Kembridžu, i tu je do 1986. radio prvo kao asistent, a zatim i kao profesor, nakon čega je prihvatio mesto na katedri za primenjenu i numeričku matematiku na univerzitetu Prinston gde je do kraja života bio predavač.

Na početku karijere od Konveja su se očekivali veliki doprinosi matematici. Međutim, radeći na univerzitetu, mnogo vremena provodio je izmišljajući i igrajući igre, sam ili u društvu svojih studenata i kolega.

Tako je nastala i igra Mladice, koja je zamah doživela nakon što je o njoj pisao Martin Gardner u svojoj redovnoj mesečnoj rubrici za „Sajentifik Amerikan“.

Zahvaljujući Gardneru, u oktobru 1970. put do široke publike na sličan način našla je i Konvejeva Igra života, jedan od prvih, najpopularnijih i najznačajnijih primera ćelijskih automata. U pitanju je bila igra kojoj nisu potrebni igrači, već su na osnovu jednostavnih pravila ćelije u koordinatnom sistemu evoluirale od poteza do poteza, a u zavisnosti od polazne konfiguracije.

„Igra života danas važi za kompjutersku igru, ali mi smo je igrali ređajući žetone na tablu za igru Go“, objasnio je jednom prilikom.

Njena prevelika popularnost dovela je do toga da je Konvej dugo vremena mrzeo i samo spominjanje ove igre objašnjavajući to svojim strahom da će ga pamtiti isključivo po njoj, doj je on lično nije smatrao svojim najznačajnijim otkrićem.

Iako to nije tako doživljavao, Konvej se kroz igranje i posmatranje igara bavio ozbiljnim naučnim radom analizirajući strategije i klasifikujući poteze koje su igrači imali na raspolaganju.

Jedna od zanimljivosti koju je primetio, da se igre ponašaju kao brojevi i da se brojevi ponašaju kao igre, dovela ga je do otkrića nadrealnih brojeva, nadskupa realnih brojeva proširenog nekim beskonačno malim i beskonačno velikim brojevima poput.

Tada je shvatio da igranje igara jeste matematika.

„Svet nadrealnih brojeva toliko je širok da sam punih šest nedelja nakon što sam ih otkrio proveo u magnovenju. Video sam ih svuda oko sebe, ili sam to makar pokušavao“, prisećao se.

„Osećam da su u potpunosti prirodne tvorevine i da će im se jednog dana naći primena, ali to verovatno neću doživeti.“

Na pitanje šta bi voleo da sazna kada bi imao sposobnost da vaskrsne za vek ili dva, odgovorio je: „Zanimalo bi me da li je zašto postoji grupa Čudovišta.“

Grupe su matematički objekti pomoću kojih se opisuju simetrije.

Potpuni atlas klasifikacije grupa prema njihovim osobinama sačinila je 1985. grupa autora na čelu s Konvejem. Pored klasičnih, postoji i 26 otkrivenih takozvanih prostih sporadičnih grupa od kojih je neke otkrio Konvej, te nose njegovo ime. Najveću takvu grupu konstruisao je Robert Gris nazvavši je Prijateljski naklonjeni div, ali je danas poznata pod nazivom Čudovište.

U pitanju je matematička struktura koja živi u 196.883 dimenzije! Na osnovu nekih ranijih rezultata svojih kolega, Konvej je u saradnji sa studentom Sajomonom Nortonom formulisao niz hipoteza pod zajedničkim nazivom „teorija Mesečevog sjaja“ koje su povezale Čudovište s eliptičnim modularnim funkcijama i time spojile dve različite oblasti matematike: teoriju konačnih grupa i teoriju kompleksnih funkcija.

Bio je dobitnik čitavog niza nagrada. U martu 1981. Konvej je izabran za člana Britanskog kraljevskog društva. Kasnije je izjavio da je bio počastvovan kada je, potpisujući se u knjigu članstva, okrenuo nekoliko prethodnih stranica i shvatio da se u nju upisao nakon Isaka Njutna.

„Prednost bavljenja matematikom jeste u tome da ona ne zahteva skupu opremu za otkrića. Jedino što je potrebno je razum. Apstraktni univerzum mogu da ispitujem i iz svoje fotelje, kade ili kreveta! I, što je još bolje, to nije samo moj univerzum, to je i univerzum mojih kolega. Postoji kod njega izvesna stabilnost, i zapravo verujem da je to istovremeno i marsovski apstraktni univerzum.“

Iza sebe je ostavio četiri ćerke i tri sina iz tri braka.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs