Preskakanje srca kod ležanja: Zašto se događa noću?

Preskakanje srca može se pojaviti u bilo koje doba dana, ali neki ljudi ih primećuju češće ili isključivo noću. Kad je u pitanju preskakanje srca kod ležanja, odnosno noću, evo što bi trebalo da znate, prema sajtu krenizdravo.dnevnik.hr.

Preskakanje srca kod ležanja

Palpitacije srca noću uključuju osećaj jakog pulsa u grudima, vratu ili glavi nakon što legnete da spavate. Iako to može biti uznemirujuće, obično nisu znak nečeg ozbiljnog.

Ako spavate na boku, možete biti osetljiviji na palpitacije zbog načina na koji se telo savija i kako se pritisak skuplja iznutra.

Takođe, moguće je da se palpitacije događaju ceo dan, ali ih ne primećujete zbog buke i distrakcija. Noću, kada je stepen buke niži i manje ste ometeni, lakše ih primećujete.

Koji su simptomi palpitacija srca?

Simptomi palpitacija mogu biti zabrinjavajući, naročito ako su neočekivani ili ih ranije niste doživeli. Uključuju:

• osećaj nepravilnog pulsa ili da srce nakratko prestaje da kuca
• osećaj „lepršanja” u grudima
• ubrzan ili jak puls.

Kratkotrajne i retke palpitacije obično nisu razlog za brigu. No, lekarsku pomoć treba odmah da potražite ukoliko imate palpitacije uz sledeće simptome:

• kratak dah
• nesvestica ili bol u grudima
• osećaj vrtoglavice.

Preskakanje srca kod ležanja – uzroci

Postoji nekoliko faktora koji mogu uzrokovati palpitacije, uključujući:

• stimulansi poput kofeina, nikotina, lekova s pseudoefedrinom ili droga poput kokaina i amfetamina
• medicinska stanja kao što su anemija, nizak krvni pritisak, nizak šećer u krvi ili bolest štitne žlezde
• čokolada
• alkohol
• umor ili nedostatak sna
• depresija ili anksioznost
• stres
• povišena temperatura
• intenzivna telesna aktivnost
• hormonalne promene zbog trudnoće, menopauze ili menstruacije.

Preskakanje srca kod ležanja – kako ga zaustaviti?

Ako vam lekar nije dijagnostifikovao srčano oboljenje, palpitacije obično ne zahtevaju lečenje i nestaju za nekoliko sekundi.

Najvažniji način prevencije je izbegavanje uzroka palpitacija. Recimo, ako pušite ili konzumirate alkohol u velikim količinama, razmislite o smanjenju ili prestanku.

Zapisivanje epizoda palpitacija može pomoći u prepoznavanju uzroka. Zabeležite:

• kada se epizoda dogodila
• koliko je trajala
• kako ste se osećali pre i posle
• jeste li bili pod stresom
• jeste li radili nešto neobično pre spavanja, poput konzumacije neuobičajene hrane.

Podelite te informacije sa lekarom kako biste lakše identifikovali moguće uzroke.

Kako se dijagnostifikuju palpitacije?

Ako često imate palpitacije noću, zakažite pregled kod lekara. On može preporučiti:

• elektrokardiogram (EKG)
• analize krvi
• ultrazvuk srca
• test opterećenja ako imate bol u grudima
• holter monitor za praćenje rada srca tokom dužeg perioda.

Ako lekar posumnja na ozbiljnije stanje, možda će biti potrebno da sprovede dodatne analize.

Jesu li palpitacije znak ozbiljnijeg problema?

U retkim slučajevima palpitacije mogu ukazivati na ozbiljnija stanja, poput:

• preaktivne štitne žlezde (hipertireoza)
• nepravilnog srčanog ritma (aritmija)
• ubrzanog rada srca (tahikardija)
• usporenog rada srca (bradikardija)
• srčanog udara ili slabijeg rada srca
• kardiomiopatije
• bolesti srčanih zalistaka.

Iako noćne palpitacije mogu biti zabrinjavajuće, obično nisu ozbiljne. Ako se simptomi pogoršaju ili traju duže, obratite se lekaru. On može utvrditi imate li ozbiljnije stanje ili rizik od povećanja srca.