Fotografija: Liudmyla Chuhunova on Shutterstock
Jasmin, basmati, arborio samo su neke od sorti pirinča koje se koriste za pripremu ukusnih jela širom sveta. Brojni narodi oslanjaju se na pirinač kao osnovnu namirnicu, tako da je bilo mnogo kulinarskih inovatora tokom njene duge istorije. Suši, prženi pirinač i paelja važe za poznata jela, ali postoji još nebrojeno mnogo recepata s pirinčem koje možete da potražite na raznim putovanjima. Mi smo izdvojili pet, o kojima možete da pročitate u nastavku.
Zongzi (Kina)
Popularan u različitim krajevima Kine, zongzi predstavlja ćuftice od lepljivog pirinča umotanog u lišće bambusa pre kuvanja koje mogu da se pune slanim ili slatkim nadevima. Tipični zongzi nadevi u južnoj Kini uključuju usoljena pačja jaja i svinjsku plećku, dok slatki nadevi uključuju pastu od crvenog pasulja i tapioke, koja je jede na severu zemlje. Naravno, svaka porodica ima svoj tajni sastojak, tako da se nemojte da se iznenadite ako vam kao gostu ponude drugačiji zongzi od opisanih…
Arančini (Italija)
Najpoznatija ulična hrana na Siciliji je pirinčana kuglica čije ime potiče od narandžastog agruma na koji podseća oblikom i bojom. Arančini su u suštini punjene kuglice od pirinča koje se pohuju i prže, a o tačnom nazivu raspravljaju i sami Sicilijanci. U Palermu je jelo tipično okruglo i zove se arančina, dok je u Kataniji levkastog oblika, neki kažu da podseća na lokalni vulkan Etna i zove se arančino. Ovo jelo možete pronaći po čitavoj Siciliji, kao i u kopnenoj Italiji, no arančini se posebno vezuje za proslavu svete Lucije u Sirakuzi, koja se slavi svake godine 13. decembra. Kuglice se obično pune mesnim umakom, a drugi nadevi uključuju: grašak, mocarelu, pršutu, spanać i patlidžan u sosu od paradajza.
Birjani (Indija)
Rasprostranjen po čitavom indijskom potkontinentu, birjani je gotovo uvek na jelovniku za posebne prilike u Indiji. Bogato je i složeno jelo, napravljeno s delomično kuvanim basmati pirinčem s povrćem, mesom ili ribom u sosu koji je začinjen egzotičnim začinima. Lonac se zatim pokrije i prekrije mokrom krpom koja sprečava izlazak pare dok se birjani krčka na laganoj vatri. Tipični začini uključuju široku aromatičnu mešavinu, među kojima su semenke komorača, kardamom, lovorov list, korijander i beli luk.
Onigiri (Japan)
Jasno, suši je najpopularniji, ali Japancima je po ukusu i onigiri, jelo napravljeno od kuvanog japanskog pirinča oblikovanog u trouglasti oblik i umotanog u morsku travu nori. Onigiri je poseban zbog svoje praktičnosti i pristupačnosti, pa ga mnogi pripreme i nose za ručak, ili ga kupuju na pijaci.
Tahdig (Iran)
Ljubitelji hrskavog pirinča uživaće u ovom persijskom specijalitetu koji se obično priprema od basmati pirinča, jogurta, šafrana i ponekad žumanca. Tahdig znači „dno lonca“, što se odnosi na hrskavo zlatno dno jela od kuvanog pirinča koje se savršeno slaže s njegovom pahuljastom unutrašnjošću. Masnoća za kuvanje na dnu posude za pirinač pomaže u tome da se tahdig prži pri dnu, dok na vrhu ostaje lagan i zaparen. Zlatni sjaj mu daju niti šafrana.
Izvor: punkufer.dnevnik.hr
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
