Preventivne mere smanjuju broj nezgoda

Primenom programa preventivnih mera za smanjenje traumatizma, na svim nivoima postigli bi se veliki uspesi i ova epidemija bi se svela u manje razmere. Većina mera prevencije traumatizma bazirana je na modelu Haddons-ovog matriksa (WHO) koji ima više nivoa prevencije. Primarna prevencija (prevent) sekundarna (event) i tercijarna (post event). Uz koordinaciju zavoda i instituta za javno zdravlje, kao i uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije i lokalnih vlasti, i uz aktivnu participaciju udruženja građana i drugih nevladinih organizacija, sprovođenje prevencije povređivanja bi dalo pozitivne efekte.

Primenom Haddonsovog matriksa moguće je spasiti veliki procenat života, efikasnim intervenisanjem. U saobraćajnim nezgodama godišnje se može potencijalno spasiti 54 odsto života, ukoliko se obrati pažnja na brzinu, puteve, alkohol, kagice, pojaseve, sedišta za decu, HMP. Trovanja je moguće smanjiti za 94 odsto, zakonskom regulativom, sigurnosnim zatvaračima, bezbednim čuvanjem, mrežom centara za trovanja. Padovi se mogu preduprediti u 51 procenat slučajeva ukoliko se obezbede bezbedni uslovi u kući, mesta za igru, bezbedni proizvodi, standard zaštite na radu, obuka starih za održavanje ravnoteže. Utapanje se može sprečiti u 90 odsto slučajeva, ukoliko postoje ograde vodenih površina, obuka neplivača, spasioci, sprave za plutanje na vodi. Požari se mogu preduprediti u 87 odsto slučajeva, ukoliko su obezbeđeni detektori dima, sigurnosna izolacija, bezbedna grejna tela, edukacija za prvu pomoć kod opekotina. Samopovređivanje se može sprečiti u 60 odsto slučajeva ograničavanjem pristupa oružju, pesticidima, lekovima, otkrivanjem rizičnih grupa, smanjenjem siromaštva i društvene izolacije. Interpersonalno nasilje se može izbeći u 89 odsto slučajeva obukom roditelja, PPS, zdravstvenih radnika u detekciji nasilja, zakonodavstvom, smanjenjem prikazivanja nasilja u masmedijima.

(Preuzeto sa sajta Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd)