Priča o jednom neandertalcu

Prva iskopavanja na ovoj lokaciji počela su još tokom pedesetih i šezdesetih godina 20. veka, kada su pronađeni delimični ostaci desetoro neandertalaca – muškaraca, žena i dece.

Pre otkića Shanidar Z, poslednji artikulisani neandertalski ostaci otkriveni su na jugoistoku Španije 2006/2007. i 2010. godine. Dr Ema Pomeroj sa Univerziteta u Kembridžu, koja je i glavna autorka studije o „novom“ kosturu, kaže da je Shanidar Z značajniji i potpuno artikulisaniji od prethodnih nalaza.

„Mnogo istraživanja na temu toga kako su se neandertalci ponašali prema svojim preminulima zahteva vraćanje nalazima od pre 60 ili čak 100 godina, kada su arheološke tehnike bile ograničenenije“, kaže dr Pomeroj, i dodaje: „Kvalitetni primarni dokazi sa ovog poznatog neandertalskog mesta omogućiće nam da koristimo moderne tehnologije i istražimo sve od drevne DNK do pitanja o načinima smrti neandertalaca.“

Arheolozi su prilikom prvih iskopavanja sredinom veka ustanovili da su neka tela sahranjena zajedno, s gomilicama polena koje su pronađene oko jednog od kostura. Ralf Solecki sa Univerziteta Kolumbija, koji je predvodio ova iskopavanja, tvrdio je da je to dokaz da su neandertalci svoje preminule sahranjivali sa cvećem. To je preokrenulo dotad ustaljeno verovanje da su neandertalci bili neinteligentni i slični životinjama. Praksa sahranjivanja sa cvećem je sugerisala nešto potpuno suprotno – da su naši evolucioni rođaci ipak bili sposobni za kulturnu sofisticiranost.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs