Priča o ljubavnom životu Napoleona Bonaparte

Buran i uzbudljiv ljubavni život, o kojem se i ne zna toliko, vodio je Napoleon Bonaparta. Muškarac koji je diktirao istoriju nosio je razne titule počev od „romantičnog čoveka, ženskaroša, pa sve do homoseksualca“.

Počinjemo, a kakav je bio prosudite sami: „Nijedna žena nikada nije bila voljena sa više odanosti, strasti ili nežnosti. Ni jedna žena nikada nije tako potpuno gospodarila nečijim srcem“ , poručivao je Napoleon svojoj dragoj Žozefini u pismima nakon njihove prve razdvojenosti.

Bonaparta je upoznao svoju prvu veliku strast i ljubav Žozefinu u momentima kada je ona bila mlada udovica sa dvoje dece 1795. godine,  tada je ona imala 32. a on samo 26. godina. Ona je godinu dana ranije izgubila muža, francuskog vikonta, koji je osuđen na smrt. Kao udovica bila je ljubavnica nekoliko istaknutih političara, a u to vreme je bila strast Paulu Barasu koji je hteo svoju skupu „dragu“ da spoji sa Napoleonom, jer je našao novu, a nije mogao da izdržava obe. Žozefina je po njemu bila idealna za ovog moćnika. Upoznali su se na jednoj zabavi, gde se Napoleon zaljubio na „prvi pogled“. Međutim, on se njoj nije dopao, ali kako su žene spremne na sve zbog položaja i moći, tako i Žozefina, koja je prihvatila udvaranje, na početku  iz interesa.

Napoleon je bio i više nego lud za Žozefinom. Stalno ju je obasipao pažnjom, pismima, poklonima. Toliko ju je obožavao da je bio zalepljen i nije video da ta ljubav nije, pa barem u tolikoj meri koju je on osećao prema njoj, uzvraćena.

Ipak, Napoleonova porodica protivila se vezi sa njom. Jer nisu odobravali Žozefinino frivolno ponašanje, i skandalozno odevanje. Ni njena deca nisu prihvatala tu vezu. Žozefina nije marila za Napoleona, barem u trenucima kada on za nju i te kako jeste. Imala je ljubavnike,  i zabavljala se na sve strane. Bila je zaljubljena u jednog od ljubavnika, poručnika Ipolit Šarla,

Kada je Napoleon pobedio kod Rivolija, pisao je Žozefini da sve što čini to je radi nje, kako bi bili „ponovo zajedno.“ Moćnik  je velikoj ljubavi pisao izmučena, strastvena i žalosna pisma:

„Sve sam ostavio da bih te video, da bih te zagrlio. Bol koji osećam ne može se opisati. Ne želim da menjaš planoive za zabave, niti da te zanima sreća čoveka koji živi samo za tebe. Ja nisam toga vredan. Kada te molim za ljubav ravnu svojoj, ja nisam u pravu. Kako mogu da očekujem istu težinu čipke i zlata? Neka mi sudbina podari sve tuge i žalosti, ali neka Žozefini da samo srećne dane. Kada budem uveren da ne može da me voli, ostaću nem i zadovoljan time da joj budem na uluzi. “ O, Žozefina, Žozefina, pisao je on.

Nije prihvatao da mu je ljuba neverna, i da je bila zaljubljena u poručnika Šarla. Međutim, nakon 1800. godine njihov odnos se promenio, i uloge su se zamenile. Žozefina je očajnički pokušavala da zadobije i povrati njegovu ljubav, dok je on zadovoljstva tražio i dobijao na drugim mestima.

Pet godina nakon što je postala carica, buran par se razveo. Dovoljan razlog je to što mu nije rodila naslednika. Žozefini u tim momentima nije bilo lako. Ipak, pristala je na to kako bi omogućila Bonaparti da se oženi mlađom ženom, koja bi mogla da mu rodi naslednika. Bivši supružnici su ostali u dobrim odnosima.  Bonaparta je svojoj prvoj ljubavi na koriščenje dao dvorac nedaleko od Pariza. Nikada nije prestao da se brine o njoj. Nikada nije prestao da joj piše pisma. Viđali su se se i nakon razvoda.

Njegova nova žena bila je austrijska princeza Marija Luiza, koja je bila mlađa od njega više od dvadeset godina. Ipak, ona mu je rodila sina, i učinila ga ocem, titulom za kojom je čeznuo čitav svoj život. Sa te tače gledišta, možemo reči da mu je Luiza bila korisna. Ipak, u dubini duše uvek je čeznuo za prvom ljubavi kojoj je bilo drago jer je Napoleon konačno postao otac. Maria Luiza joj nije dozvolila da vidi mlado Bonapartino potomče.

Četiri godine nakon razvoda Žozefina je umrla od teške bolestii, tada je Napoleon već bio poražen, a za njenu smrt saznao je na ostrvu Elbi, gde je došao u progonstvo tog istog meseca kad je ona preminula.

Vodile su se spekulacije o tome da je Napoleon bio homoseksualac, iz razloga zato što je vezu sa istim polom tolerisao u vojsci, i činjenicom da tu pojavu nije zabranio zakonima, u doba kada ih je potpisivao. Napoleon je bio opsednut Aleksandrom I. Opsednutost je Napoleona dovela do pada, posle katastrofalnog pohoda na Rusiju 1812. godine. Nakon prvog njihovog susreta, Napoleon je uzviknuo: „To je Apolon“.

Čak je pisao Žozefini  – „Da je žena, učinio bih sve da postane moja ljubavnica“, misleći na pomenutog Aleksandra I.

Posle propasti u pohodu na Rusiju, Napoleon je sa 42 godine postao impotentan.

Preminuo je sedam godina nakon smrti „njegove „Žozefine. Navodno je njegova poslednja reč na samrti bila „Žozefina“. Ljubičice koje mu je ona poklonila nosio je u medaljonu oko vrata sve do smrti.

„Samo se srcem može zaista gledati. Ono što je suštinski važno, nevidljivo je oku. “ – Antoan de Sent Egziperi, te zahvaljujući ovom citatu, razumemo Bonapartinu bezuslovnu ljubav.

Pisma su preuzeta iz knjige Henrija Kisindžera „Ljubavni život velikih diktatora“.