Priča o plemenu koje je optuženo da je pojelo Majkla Rokfelera

Da li ste ikada čuli za misteriozni nestanak Majkla Rokfelera, 23-godišnjeg mladića i sina poznatog njujorškog bankara i guvernera Nelsona Rokfelera? Majkl je nasledio vrtoglavo bogatstvo od svog pradede, Džona D. Rokfelera, i imao je svetlu budućnost pred sobom.

Voleo je umetnost i vreme je provodio proučavajući antropologiju. Nije želeo, kao ostatak porodice, da pliva u političkim vodama, pa je krenuo da istražuje svet. Prva stanica njegove avanture bila je Nova Gvineja, koja je u prostranstvima svoje džungle skrivala mračne tajne flore, faune, domorodaca i njihovih zastrašujućih običaja, piše Punkufer.

Kako je Majkl Rokfeler izgubio glavu?

Bilo je proleće 1961. godine kada je Majkl uzeo kameru i krenuo da istražuje Novu Gvineju. Tamo je upoznao pleme Asmat, koje ga je u početku fasciniralo, ali i uplašilo. Želeo je da prikupi fotografije kako bi mogao da napiše knjigu i organizuje najveću izložbu primitivne umetnosti plemena Asmat. Međutim, umesto priče o životu plemena Asmat, danas čitamo priču o smrti mladog avanturiste.

Pleme Asmat je etnička grupa Nove Gvineje koja je hiljadama godina naseljavala močvarne šume mangrova, region koji pokriva skoro 25.000 kilometara duž južne obale provincije Papua. To je jedno od najvećih plemena na ovim prostorima – njihovo stanovništvo se procenjuje na oko 70.000 ljudi, koji su rasprostranjeni u stotinak sela.

Asmati su se naselili u negostoljubivom kraju. Tamo je poljoprivreda nemoguća, a stručnjaci veruju da će to pleme pre nestati nego što će se tamo razviti neki oblik savremenog života. Asmate karakteriše kovrdžava kosa, crna koža i potomci Polinežana.

Pričafoto: ShutterstockVeruju da su stvoreni od drveta koje koriste u svim aspektima društvenog života. Od davnina su klesali neverovatna umetnička dela, koja su povezana sa svetom duhova i jednom godišnje se izlažu na festivalu njihove bogate kulture.

Kanibalizam i dalje postoji

Da bi preživelo, pleme Asmat je sakupljalo i lovilo sve što im je moglo doći pod ruku – palmin skrob, ličinke, rakove, ribu, meso, začinsko bilje i žbunje. Snalazili su se kako su znali, a onda je njihova mračna tradicija izašla na videlo. Naime, Asmati su jedno od kanibalističkih plemena koja su navodno pojela mladog Rokfelera.

Asmati su najpoznatije pleme kanibala u Papui. Vešti ratnici, praktikovali su lov na glave, i opravdavali ga dubokom duhovnom kulturom u koju su čvrsto verovali. Nisu ubijali samo da bi ubili, oni su to radili da bi dobili lobanje koje su obožavali. Često modifikovane i ukrašene, lobanje su im „krasile” domove, a koristile su ih i kao jastuke jer su na njima mogle najslađe zaspati.

Pazi kako se prezivaš

Osim glava, Asmati su i lovci na imena. Verovali su da će on postati čovek koga će ubiti i pojesti, pa mnogi antropolozi veruju da su planirali kome će skinuti glavu. Ova sreća je, veruje se, zadesila i mladog Majkla.

Avantura mladog bogataša trajala je sedam meseci. U jednom trenutku talasi su bacali njegov brod, sledećeg je bio na obali, a sekund kasnije gubio mu se svaki trag.

Zvanično – Majkl se udavio. Ako pitate selo – pojeli su ga ajkule. Ako pitate misionare koji godinama drže ovo pleme pod lupom, Majkl im je postao ručak, začinjen bizarnom tradicijom odsecanja glava i kupanja u krvi.

„Ovo je divlje mesto, kulturološki mnogo udaljenije od svega što sam do sada video. Asmat je ogledalo svakog tabua na Zapadu. U nekim oblastima muškarci imaju seks, u drugim povremeno dele svoje žene, ponekad piju mokraću, a susedna plemena često ih mete. Ubijaju ih, love ljudske glave i jedu ljudsko meso“, napisao je Majkl u svojim terenskim beleškama posle svoje prve posete plemenu.

Karl Hofman, američki novinar i pisac, napisao je nekoliko dela o tragičnoj sudbini mladog Rokfelera. On je u svojoj knjizi „Divlja žetva” detaljno opisao susret sa plemenom Asmat i sveštenikom koji mu je priznao da je američki turista ostavio život na njihovoj teritoriji.

„Ne pričaj ovu priču nikome, nijednoj živoj osobi“

„Bilo je kasno popodne. Psi su zavijali i tukli se, a deca su se igrala na trotoarima. Nije bilo odraslih. Muve su počele da me izluđuju. Saplemenik me je pitao da li se plašim. Nisam razumeo. , Pitao sam ga zašto da se plašim. A onda mi je odgovorio: Ovde je poginuo američki turista. Rekao je ime, ali je iskrivljeno, tako da nisam razumeo. On je ponovo rekao ime, onda je bilo jasno ‘Majkl Rokfeler.“ Glumio sam neznanje, a onda sam saznao. I ko ga je ubio, kako i zašto“, napisao je Hofman.

„Ne pričajte ovu priču nikome, nijednom čoveku. Nijednom selu. Ova priča je samo za nas. Ne pričajte o tome. Zapamtite ga, ali priču zadržite za sebe. Nadam se da je ovo samo za vas. Ako im kažeš, umrećeš, svi ćemo umreti, ljudi će biti mrtvi ako ispričaš ovu priču“, rekao je jedan „ludi“ rođeni Hofman.

Kolika je cena negovanja sopstvene kulture i običaja? Kada pogledamo živote izolovanih zajednica širom sveta, vidimo da je cena zaista visoka. Njihova naklonost prema kulturnoj umetnosti, žrtvovanju i ritualnim praksama koje često uključuju bolne elemente istovremeno zbunjuje i zadivljuje ceo svet.

Pleme Asmat otišlo je nekoliko koraka dalje, pa možemo zaključiti da treba povući granicu između tradicije starih plemena i bezbednosti savremenog sveta.

Asošiejted pres je 1962. izvestio da je Majkl ubijen i pojeden, a njihov glavni izvor su pisma koja je holandski sveštenik u Asmatu napisao Rokfelerima, koja je Hofman detaljno opisao u svojoj knjizi.