Foto: Promo/SurvivorNakon više od dva meseca od početka emitovanja, privodi se kraju avantura zvana “Survivor”, a finalne epizode su rezervisane za 4. i 5. Jun na televiziji Nova S.
Tim povodom, TV Danas je razgovarao sa učesnicima ovog zabavno-takmičarskog šoua, glumicom Minom Nikolić i profesorom fizičkog Brankom Miloševim o njihovim utiscima, boravku u Dominikani nakon takmičarskog dela, ali i komentarima na društvenim mrežama.
* Sada kada se sve privodi kraju, koji Vam je najupečatljiviji trenutak iz celog „Survivor“ iskustva?
MINA: Naši zagrljaji posle osvojenog boda. To je možda najintimniji trenutak, koji nijedna kamera ne može da zabeleži, niti prenese publici. A te senzacije koje struje našim telima prepunog adrenalina, sreće, znoja, peska, i ostaju u tom zatvorenom krugu našeg zagrljaja, nešto je što neću nikada zaboraviti, a definitivno je svojevrstan osećaj, jer su i okolnosti takve.
BRANKO: U mnoštvu upečatljivih momenata izdvojiću moj duel. Pre ili kasnije neizbežan kraj u kom se pogledi nisu skrivali, a oči svih prisutnih pokazuju iskrene emocije. Pleme, još jednom, hvala vam na tome!
* Kakav je osećaj kad Vas, umesto petla, probudi mravojed? Kako sa distance gledate na svoju reakciju?
BRANKO: Jedna divna uspomena koja će mi još dugo mamiti osmeh. Poslaću mu razglednicu, voleo bih da sam imao više prilike za druženje sa njim.
* U kojoj meri je „Survivor“ ispunio Vaša očekivanja?
MINA: Što se tiče iskušavanja sopstvene mentalne snage, u velikoj meri. Otišla sam spremna na to da je glava tamo najjače oružje pojedinca, ali mi nije bilo jasno kako se i kad to manifestuje, jer je, prosto, nešto neopipljivo. Ali, kada se osvrnem unazad, skup svih poteza u toj društvenoj igri, upravo je odlika snage uma, a ne tela. S druge strane, neću im oprostiti što nam nisu dali nijednu igru da jedemo bube, pačije fetuse, riblje oči i ostale gadne stvari.
BRANKO: Uopšte nije ispunio očekivanja, sve je bilo totalno neočekivano i nepredvidivo što i jeste suština avanture.
* Koja nagrada Vam je bila „slađa“ i zašto – prvi razgovor sa porodicom ili prvi susret sa mesom/slatkišima?
MINA: Najslađa nagrada mi je bila pasulj. Samo u okolnostima gde ništa ne okusite dug vremenski period i gde ste izolovani od ljudi, možete da se toliko poradujete svemu što nakon toga pojedete/vidite po prvi put. Milica je napravila pravi, kućni, domaćinski pasulj, koji samo i mirisom, vraća u detinjstvo i kući. Mi smo čangrljali čantricama u redu, ona je delila porcije, a svi zvukovi zadovoljstva ispušteni posle prve kašike su rekli sve.
BRANKO: Bez razmišljanja-razgovor sa porodicom. Jedan od razloga zašto sam se radovao učestvovanju u “Survivoru” je da se kušam u gladovanju pa mi hrana nije značila kao glas mojih voljenih. Razgovor sa porodicom me je podsetio na to ko sam, šta sam i koga imam kući. Ta vrsta hrane daje više snage od bilo koje druge.
* Sa kim biste popili kafu i van „Survivora“ i kako zamišljate da bi to izgledalo?
MINA: Sa Stevom, Vladom i Brankom ne bih pila kafu, nego bih čuvala takve ljude uza sebe uvek. U današnjem svetu i vremenu, izuzetno ugrožena vrsta čistih duša. Trojac koji me je dosta slušao, a zatim savetovao, vezano za razne aspekte mog rezonovanja sveta oko sebe i koji su, svaki na svoj način, doprineli mom rastu.
BRANKO: Ma svi su mi kul i ja bih sa svima pio kafu. Do duše, sa nekima espreso sa nekima domaću.
* Kako su reagovali prijatelji i poznaninici na Vaše izbacivanje iz takmičarskog dela „Survivora“?
BRANKO: Oduševljenje jer sam od početka do kraja ostao odan sebi i svojim vrednostima i što sam napustio takmičenje uzdignute glave sa osmehom.
* Kako Vam se čine komentari publike koji kruže internetom, naročito na društvenoj mreži „Tviter“?
MINA: Čine mi se kao najrealniji prikaz toga koliko imamo suštinski nezadovoljnih i nesrećnih ljudi, što je ogledalo situacije u kojoj se i država nalazi. Involviranost gledalaca u ceo šou, trebalo je da bude bekstvo u neku lepšu, egzotičniju stvarnost, na kraju krajeva – igru, a opet je rezultirala malicioznim komentarima koji se, u nekim slučajevima, mogu smatrati i verbalnim nasiljem. U moru toga, ipak, postoje izuzetno duhoviti komentari, zapažanja, fotografije, gifovi i meme-ovi. Slatko se ismejem svaki dan i toga najviše ima upravo na “Tviteru”.
BRANKO: Nastojim da druženje bude što prirodnije, pa društvene mreže svodim na minimum. Time, “Tviter” nalog nemam i ako ga silom prilika napravim kao i na drugim društvenim mrežama biću veoma selektivan kome poklanjam pažnju jer nemam pratioce i fanove nego ljude sa kojima želim da imam konstruktivnu interakciju. Sa druge strane, skoro dva meseca sam bio na tapeti milionskom auditorijumu da se zabave svim poteškoćama sa kojima sam se sučio, pa verujem da sam stekao pravo da po potrebi ignorišem komentare koje smatram neprikladnim, neukusnim, neargumentovanim ili nepotpisanim.
* Ko Vam je najviše, a ko najmanje simpatičan iz suparničkog plemena?
MINA: Mom senzibilitetu najviše odgovaraju Roko, Nika i Sumeja. Moje najveće iznenađenje je, pak, bio Rubi, jer dugo nismo imali prilike da komuniciramo sa plavim plemenom, samim tim ni da shvatimo razmere njegove duhovitosti i visprenosti. A prvonavedena trojka je baš tu i u tom sastavu, jer se vode srcem i ne dozvoljavaju da taktičko razmišljanje prevagne. S obzirom na količinu provedenog vremena u ujedinjenju, na drugi deo pitanja nemam odgovor.
BRANKO: Sa Nevenom, Sumejjom, Tenom i Rokom sam imamo zanimljive razgovore i zabavne momente u veću, odnosno nakon takmičenja, dok sa Goranom i Tomijem nisam imao prlike da se upoznam toliko. Neka to bude odgovor dok se ne ukaže prilika da se to promeni.
* Nedavno ste u jednoj od emitovanih izjava naveli da bi „velikoj petorci“ konci mogli biti pomršeni nakon ujedinjenja. Kako vam sa ove distance čini ta izjava? Smatrate li da ste dobro procenili situaciju?
BRANKO: Nismo znali šta ujedinjenje nosi. Moja pretpostavka je bila da plemena više neće postojati i da će svi moći da glasaju za sve. To bi uticalo na sve sa visokim ciljevima i na njihove odnose sa ostalim takmičarima. Do toga nije došlo, petorka je ostala kakva je i bila.
* U poslednjim igrama, pre vašeg izbacivanja, donosili ste bodove i kada drugi nisu, ali ste ipak izglasani za izbacivanje. Zašto mislite da je do toga došlo?
BRANKO: Moja borba se uvek može očekivati do samog kraja, do finiš linije. To se dešavalo i borbama kada smo pobeđivali i gubili i u igrama koje su mi više legle, a i manje. To je dovodilo do bodova čak i kada smo kolektivno gubili. Verujem da uspešnost u igrama nije bila presudna u ovom delu takmičenja. Ako je to bio slučaj u početku deluje da se „petorka“ dovoljno povezala da moji rezultati ne utiču na moju nominaciju.
* Kako gledate na odluku Stefana da Vas nominuje?
BRANKO: Na to da budem nominovan pa čak i izbačen u bilo kom trenutku sam bio spreman još u Novom Sadu. To što je nominacija došlo od Stefana apsolutno ne menja moje mišljenje o njemu ili bilo čime drugom. Ako ćeš se ljutiti „ne ljuti se na igrača, nego na igru.“
* Kako je izgledala jedna prosečna nedelja člana velikog veća?
MINA: Filter kafa, palačinke, topli sendviči, palačinke, sunčanje i palačinke. Toliko smo ih bili željni, da smo jedno veče napravili preko 50 komada. Šalu na stranu, najveći deo vremena jesmo radili upravo ono što nam je i bio posao – većali. Uz to, igrali smo se i gađanja i lopte, a mislim da ne treba da napominjem ko je imao najgoru statistiku.
BRANKO: Uf, e to je bio rijaliti koji je trebalo snimati! Najveći luksuz od svih je to što nisam znao koliko je sati, ni koji je dan, ni koliko traje nedelja – živeo sam isključivo u momentu. Život opisan u dosta pesama o udobnom životu u visokom stilu: fantastična vila u fantastičnom okruženju palmi i golf terena! Dan je često započinjao viskijem i mojim otkrićem u Dominikani – tompusom. To se uživalo na terasi sa pogledom na bazen ili pored bazena, a najčešće u samom bazenu. Ukusne hrane na pretek, serviranu kako dolikuje mestu i prethodnom gladovanju. Kada se dovoljno nauživam, treniram bez vremenskog ograničenja što obožavam. Čitao sam i sam sam zapisao po nešto kad me zasvrbi papir. Pripreme za plemenski su bile nešto između priprema za modnu reviju i najbolju žurku u godini. Sklon sam opširnom opisivanju a posebno treba da se obuzdavam oko svojih doživljaja boravka u vili. Verujem da imate predstavu.
* Šta smatrate da ste mogli bolje da uradite u pogledu svog učešća u „Survivoru“?
BRANKO: Ne bih menjao ništa. Sve što se desilo me je dovelo do sjajnih životnih lekcija koje sam mogao da naučim isključivo učestvovanjem u “Survivoru”. Do kraja i poente ću u mom stilu doći citatom: „Ako možeš da pogledaš u oči Pobedi ili Porazu i da, nepokolebljiv, uteraš i jedno i drugo u laž…“ ostatak za domaći u pesmi „Ako“ Radjard Kiplinga.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
