Prirodne lepote i tradicija na Zlatiboru

U zimsku sezonu Zlatibor ulazi sa preko 77.000 poseta i iako se ugostitelji i investitori trude da posetioce privuku hotelima sa tri, četiri i više zvezdica i raznim animacijama u sam centar poznat kao Kraljev trg, na koji se nadovezuje pijaca „Ulica mirisa“, duša Zlatibora i dalje se odgleda na ogoljenim brdima, među stadima ovaca i u seljačkim kućama.

U selo Rožanstvo stižemo oko 10 ujutro, i iako je temperatura u plusu subjektivan osećaj je da je bar dva, tri stepena ispod nule.

Strmim i ograđenim, tik uz stenje, stepenicama spuštamo se do ulaza u Stopića pećinu. Pećina, koja je nazvana po zaseoku Stopiće, ispod koga se nalazi, duga je 1.691,5 metara. I iako relativno mala, za sada ne potpuno otvorena za javnost, ova pećina jedinstvena je po bigrenim kadama čija se udubljena neretko napune vodom što dovodi do kaskadnog prelivanja, a njenu lepotu upotpunjuje Trnavski potok i vodopad „Izvor života“.

Već je vreme ručka, ali pre jake, tradicionalne, hrane valja dobro ogladneti. Nalazimo se u Gostilju, selu udaljenom 25 kilometra od centra Zlatibora, poznatom po istoimenoj reci i vodopadu. Uređenom betonskom stazom silazimo u podnožlje seoske litice sa čije se visine, na oko 20 metara, Gostiljska reka obrušava, tik ispred ušća u reku Katušnicu.

Duh mistike i dalje bdi nad ovim mesta, a legenda kaže da se upravo u ovoj vodi kupaju vile. Meštani kažu da one donose sreću mladićima iz sela. „Pošto bi ih neženje iz sela videle ubrzo bi našle svoje životne saputnice“, priča je Gostiljskog vodopada.

I dok se glavno jelo krčka, mezimo u etno restoranu „Boškova voda“ u Ljubišu, selu čije su livade bogate lekovitim biljima, a koje je ujedno poznato i kao rodno mesto pisca Ljubivoja Ršmovića.

U razgovoru sa vodičima Turističke organizacije Zlatibor saznajemo da je svako selo u regiji Čigote nekad imalo svoju zadrugu, dok danas to nije slučaj. Njihove zgrade sada su uglavnom ugostiteljski objekti. Jedna takva zgrada izgrađena je na seoskoj reci Ljubišnici, a sada su tu ribnjaci kalifornijske pastrmke. Ono što je na ponos jeste da je dece u tim selima sve je više. Škole se otvaraju, ističu za portal Danasa, a trenutno svako selo ima otvorenu školu.

Temperatura je ispod nule, a svetski poznato selo – Sirogojno čeka nas sa ponudom raznobojnih vunenih prsluka, šalova, čarapa, rukavica… Nema tog lidera prošlog veka ko nije poneo prsluk ili bar neku od radinosti žena iz Sirogojna, a mnogi od njih to selo su i posetili. Mi smo tu, da obiđemo Muzej pletilja kao i muzej na otvorenom „Staro selo“.

Na više od pet hektara 50 objekata iz sela zlatiborskog okruga pričaju priču o nekadašnjem životu ljudi ovog podnevlja. A kako je nekada izgledalo zimsko poslepodne na Zlatiboru? Jedno domaćinstvo – porodična zajednica i jedna vatra. Oko ognjišta mnogo priča dok se iznad suši pršuta ili žito.

Tekst je deo projekta koji sufinansira Opština Čajetina