profesor DjenićProfesor Nemanja Đenić, foto: Screenshot RTS/Jutarnji program

Pritisak mnogima varira ovih dana. U Jutarnjem programu, prof. dr Nemanja Đenić, načelnik Klinike za urgentnu i internu medicinu VMA, istakao je da je broj pacijenata na hitnom prijemu u poslednjim danima dostigao nivo koji se obično beleži tokom najtoplijih meseci.

Pritisak varira kada varira i vreme napolju.

Vremenske promene značajno su uticale na povećanje broja pacijenata koji se žale na bolove u grudima, nesvesticu, nepravilan rad srca i varijacije u pritisku, što je tipično za ovo godišnje doba, napominje prof. Đenić za RTS.

„Većina pacijenata dolazi s pritužbama na glavobolju, koja se često opisuje kao stezajuća, i osećaju zujanje u ušima, bol u grudima, što obično proizađe iz povišenog pritiska“, objašnjava profesor.

Kada pritisak naglo padne, uobičajeni simptomi su vrtoglavica, nestabilnost i tamnjenje pred očima. Ove promene pritiska najviše se primećuju pri naglim promenama položaja tela, naročito kada se naglo ustaje.

Jedna stvar je posebno zabrinjavajuća, ističe profesor.

Rastući broj ljudi u tridesetim godinama suočava se s ozbiljnim problemima sa pritiskom.

„Smateram da je ishrana jedan od glavnih uzroka. Brza hrana, previše soli… to su značajni problemi koji ugrožavaju zdravlje srca“, dodaje gost Jutarnjeg programa.

Osim toga, način života, stres, nedostatak sna i iscrpljenost takođe doprinose oscilacijama krvnog pritiska.

Trenutni vremenski uslovi su jedan od glavnih uzroka ovih povećanih varijacija krvnog pritiska, ali i ostali faktori doprinose zdravstvenim problemima koji su postali učestali u poslednjim danima.

Oscilacije pritiska nisu uvek znak bolesti

Profesor Đenić naglašava da su oscilacije krvnog pritiska u određenoj meri normalne. Na primer, pritisak od 140/90 nije problem. Problem nastaje kada vrednosti pređu 150 ili 160 milimetara, što ukazuje na hipertenziju.

„Ako se dogodi skok iznad 150, a pritom smo bili umorni ili pod stresom, ne treba to shvatati kao veliki problem. Problem se javlja kada više puta izmerimo povišen pritisak, posebno iznad 140 milimetara. To je znak da se obratimo kardiologu“, naglašava profesor.

Pored toga, vrlo je važno pravilno meriti pritisak. Većina ljudi koristi elektronske aparate, ali ruka mora biti opuštena i naslonjena na čvrstu podlogu pod pravim uglom.

„Nisam za prekomerno merenje pritiska. Preporučujem pacijentima sa hipertenzijom da mere pritisak šest puta nedeljno, po tri puta pre i posle podne, i sa tim vrednostima da dođu kod lekara. Merenje svakih pola sata neće dati validne rezultate“, ističe dr Đenić.

Kako pomoći sebi kada pritisak varira

Kada su vrednosti pritiska niske, ispod 110 ili 105 milimetara, što može izazvati simptome, pijenje mineralne vode ili nešto slano, uz podizanje nogu do nivoa tela, može brzo olakšati simptome, naglašava gost Jutarnjeg programa.

S druge strane, slatka hrana može izazvati dugoročne probleme, ali ne deluje odmah na pritisak.

Veći problem imaju pacijenti sa hipertenzivnim krizama i pritiscima iznad 180, često i preko 200 milimetara. U tim slučajevima, važno je brzo reagovati, naglašava profesor.

„U takvim situacijama, lekovi su neophodni. Treba se smiriti, sesti i uzeti terapiju. Ako je moguće, najbolje je konsultovati se s lekarom. Međutim, postoje i iskusni pacijenti koji znaju koje lekove brzo smanjuju pritisak“, dodaje.

Hipertenzija i srčani problemi

Hipertenziju treba pravovremeno prepoznati i lečiti kako bi se izbegli ozbiljni kardiovaskularni problemi, poput srčane slabosti, aritmije ili infarkta.

Profesor ističe da, čak i ako nemamo simptome, ne treba zanemariti merenje pritiska. Preporučuje da se pritisak meri bar dva do tri puta mesečno, čak i ako je normalan.

„Uvek naglašavam, dok smo zdravi, obavezno uradimo osnovne kontrolne preglede“, zaključuje prof. dr Nemanja Đenić, načelnik Klinike za urgentnu i internu medicinu VMA.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari