Prnjavor Mačvanski (3): Sećanja na Veliki rat

Austrougarska vojska je Drinu prešla kod Samurovića ade, to su bili prvi agresorski vojnici koji su ušli na tlo Mačve; prva civilna žrtva je bila stara Milica Petrović, koju su austrougarski zlotvori ubili u Ornicama; austrougarske vojne horde su odmah počele da seju smrt po Mačvi i Jadru; za njima su ostajale nevine civilne žrtve i stravična pustoš. I Prnjavor je opustošen, svi stradali su bili civili – starci, žene, deca – ma na koga da su zlotvori naišli, nikoga nisu štedeli. Ipak, najstrašniji zločini u Prnjavoru su se desili u nekoliko dana dok se austrougarska soldateska, posle poraza na Ceru, povlačila prema Drini. Podivljali od besa, što ih je srpska vojska razbila na Ceru, u povlačenju prema granici, poraženi Austrougari su ipak našli par dana vremena da se osiono i surovo osvete prema golorukim i nemoćnim civilima i nejačom. Pored onih koji su pojedinačno stradali na ulici ili na kućnom pragu, od metka, na vešala, od bajoneta… vršene su i grupne egzekucije: na razne načine pobijane su i cele porodice, ukupno njih 96 ubijenih su bačeni u Milutinovića kuću i spaljeni; druga grupa je streljana kod železničke stanice, a najmonstruoznije su umorene žrtve koje su žive spaljene u školi; njih 109 je peške u koloni oterano prema Lešnici, usput su sve one nemoćne koji su zaostajali pobili pored puta; u Lešnici kod stare železničke stanice, streljali su sve ostale. Stradanje je prestalo na drugi dan Preobraženja 20. avgusta kad je pristigla glavnina srpske vojske koja je gonila agresore. Sve žrtve, (365) nevini civili, žena, dece, čak i beba i staraca, osam godina kasnije su sahranjeni u kripti kosturnice koja je u njihovu čast sagrađena 1922. god. Znameniti Arčibald Rajs, kriminolog iz Lozane u Švajcarskoj, koji je posle nekoliko dana stigao u Mačvu i Prnjavor, a trebao je da svedoči svetskoj javnosti o zločinima austrougarske vojske u Srbiji, zgranut pred prizorom prnjavorskog masakra nad civilima i pustošom razorenog sela, rekao da nikada nije ni pomislio da vojska jedne civilizovane države može da učini takve bestijalne zločine prema jednom malom narodu.

Zbog stradanja i ogromnih žrtava 1914. god. i iskazane hrabrosti, ukazom br. 22 od 3. juna 1934. god. kralj Aleksandar je odlikovao Prnjavor, ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima četvrtog reda. Prnjavor je jedino selo u Srbiji koje odlikovano tako visokim ordenom.

Čevrntija je još jedan simbol strašnog stradanja. Lošom procenom vrhovna komanda se, posle velike pobede u Cerskoj bici, upustila u tragičnu ratnu avanturu gonjenja neprijatelja preko Save. Epilog, desektovana Timočka divizija prvog poziva, 2.500 poginulih, 4.500 zarobljeno, izgubljen veliki deo vojne opreme – sve u jednom danu, 5. sep. 1914.g. Besmislene tragične žrtve, a Prvi svetski rat je tek počeo… Za četvrt veka će početi i Drugi… i nova stradanja!

Kako život može da bude surovo ironičan. Posle 27 godina kakvog-takvog života u proširenoj državi monarhiji, na tačno isti tragičan datum, 20. avg. 1941. god., u Prnjavor je upala nemačka kaznena ekspedicija, i na istom mestu, kod škole, streljala 104 meštana Prnjavora i zapalili pola sela.