Produžni kablovi – dvostruka opasnost: Kako se zaštititi od požara na električnim instalacijama u stambenim objektima?

Iako su zakonski regulisani periodični pregledi i ispitivanja niskonaponskih električnih instalacija (izuzimajući stambene objekte), neretko se dešava da je uzrok požara neka neregularnost (kvar) na električnim instalacijama i pored toga što su obavljene periodične provere stanja električnih instalacija tj. postoje važeći (pozitivni) stručni nalazi.

Razloga za to ima mnogo, a među najvažnijim su brojni nedostaci važećeg standarda prema kome se vrše periodični pregledi i ispitivanje električnih instalacija i nestručno (uz to i površno) obavljanje pregleda i ispitivanja električnih instalacija.

Glavni nedostatak standarda je da se propisuju ispitivanja i pregledi koji se u znatnoj meri odnose na provere koje treba da utvrde sprovođenje mera zaštite od električnog udara, nažalost, ne i na provere koje treba da obezbede zaštitu od požara.

Međutim, u ovom tekstu ću se više baviti problematikom zaštite od požara u domaćinstvima (stambenim jedinicama).

Redovno se u medijima oglašavaju stručnjaci iz oblasti zaštite od požara, a retki među njima su oni koji našim građanima u pravoj meri ukazuju na sprovođenje preventivnih mera koje doprinese smanjenju broja požara.

Kao što sam napomenuo, u Republici Srbiji ne postoji zakonska obaveza da se niskonaponske električne instalacije periodično pregledaju i ispituju, kako sa stanovišta zaštite od električnog udara, tako i sa aspekta zaštite od požara.

Upravo iz tog razloga posle inicijalnog pregleda i ispitivanja koje je izvršeno prilikom tehničkog prijema stambenog objekta, naši građani su prepušteni sami sebi u pogledu pravilnog korišćenja, kontrolisanja i održavanja električnih instalacija, manje ili više vodeći računa da rizik od izbijanja požara bude što manji.

Istakao bih da je grupa istraživača sa Elektrotehničkog i Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, zajedno sa MUP-om Republike Srbije, Upravom za preventivnu zaštitu od požara u Beogradu u periodu 2010-2020. godine uspešno realizovala projekat Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja koji se odnosio na sprovođenje preventivnih mera zaštite od požara u građevinskim objektima.

Primena rezultata realizovanog projekta u praksi rezultirala bi smanjenjem broja požara u u Republici Srbiji.

Posebno ću izdvojiti one rezultate čija buduća primena (pre svega kada bude i zakonski regulisana) treba da dovede do smanjenja broja požara: razvijena je metoda za otkrivanje loših električnih kontakata koji predstavljaju najčešći uzrok požara na električnim instalacijama; formirane su podrobne ček-liste koje obezbeđuju detaljan i kvalitetan vizuelni pregled električnih instalacija; ispitane su i promovisane savremene zaštitne elektroinstalacione komponente koje obezbeđuju dodatnu zaštitu od požara (pre svega od rednog električnog luka); promovisana je termovizija kao metoda za preventivno kontrolisanje postojanja loših električnih kontakata u razvodnim tablama i ormanima itd.

Takođe, istakao bih najvažnije rezultate realizovanog projekta, a koji se odnose na preventivne mere koje treba da sprovode građani kako bi rizik od izbijanja požara značajno umanjili:

Svi termički prijemnici (akumulacioni i protočni bojleri, električni šporeti, električni radijatori, TA peći, kvarcne i druge grejalice), klima uređaji, mašine za pranje veša i frižideri veće snage moraju da se priključuju na napajanje direktnim priključenjem na šuko-utičnicu (a ne preko produžnog kabla).

Preporuka je da se u starim stambenim objektima (starosti preko 40 godina) od strane električara izvrši pritezanje svih električnih kontakata u razvodnim tablama i ormanima, a posebno na starim šuko-utičnicama.

Razlog je što su to najčešće lokacije potencijalnog nastanka loših električnih kontakata na kojima porast temperature lako može da dovede do početnog požara.

Nabavka produžnih kablova treba da se vrši isključivo u specijalizovanim radnjama elektro ili računarske opreme. Veliku opasnost može da predstavlja nabavka nekvalitetnih (nesertifikovanih) produžnih kablova u supermarketima i prodavnicama mešovite robe, buvljim pijacama itd.

Takvi produžni kablovi predstavljaju dvostruku opasnost jer usled nekvalitetne izrade (provodnici smanjenog poprečnog preseka i loša izvedba električnih kontakata) postoji opasnost od izazivanja požara, a često u napojnom kablu nedostaje „zaštitni“ provodnik koji treba da omogući zaštitu od električnog udara.

Ako se na takve produžne kablove priključuju prijemnici sa metalnim kućištem, i ako usled kvara metalno kućište dođe pod napon postoji opasnost od električnog udara (tada bi po pravilu trebalo da odreaguje zaštitna komponenta u razvodnoj tabli, što se u ovom slučaju sigurno neće desiti).

Posebno je važno da istaknemo da stanari u domaćinstvima najbolje mogu da detektuju neke važne neregularnosti koje su najčešći uzročnici požara, pod uslovom da se nalaze u stanu.

Dva najopasnija kvara na koje nisu osetljive zaštitne komponente u razvodnoj tabli (osigurač sa topljivim umetkom, automatski prekidač i zaštitni uređaj diferencijalne struje tzv. FID sklopka) su loš električni kontakt, i posledično na njemu nastao redni električni luk.

Na primer, ako se u šuko-utičnici ili utikaču (pomoću koga je priključen električni prijemnik) formirao loš električni kontakt, na tom mestu postepeno dolazi do pregrevanja električne instalacije, koje se manifestuje na jedan ili više načina: čulom vida možemo da primetimo dim, čulom mirisa osetiće se miris sagorevanja PVC izolacije; čulom sluha može se čuti specifičan zvuk gorenja rednog električnog luka koji nastaje na mestu lošeg električnog kontakta.

Kada se primeti jedna ili više ovih manifestacija stanar treba što pre da prekine napajanje strujnog kola u kome je detektovao problem, a to se radi na jedan od sledećih načina: „obaranjem“ svih automatskih prekidača ili odvrtanjem svih kapa osigurača sa topljivim umetkom u razvodnoj tabli ili ormanu ili jednostavno izvlačenjem utikača napojnog kabla prijemnika koji je priključen na problematičnu šuko-utičnicu.

Zbog napred navedenog, kao i zbog činjenice da se loš električni kontakt najlakše uspostavlja u strujnim kolima snažnih prijemnika, osnovno pravilo je da takve prijemnike (električni šporet, bojler, električni radijator, klima uređaj…) nikada ne treba ostavljati u radu bez nadzora, što neretko radimo pri napuštanju stana.

Na kraju bih da zaključim sledeće, nadamo se da će uskoro biti formirana radna grupa nadležnog ministarstva koja će raditi na izradi novog Pravilnika o tehničkim normativima za niskonaponske električne instalacije (napominjem da je stari iz 1988. godine) koji će u okviru periodične verifikacije kvaliteta električnih instalacija uključiti i stambene jedinice.

Tada će morati da se pronađe efikasno (optimalno) rešenje koje će se odnositi na periodiku vršenja provera električnih instalacija i ko će sve imati pravo da vrši predmetne preglede i ispitivanja električnih instalacija, s obzirom na to da se radi o ogromnom broju objekata.

Isto tako, novi Pravilnik se mora značajno modifikovati u delu periodične verifikacije kvaliteta električne instalacije u delu koji se odnosi na savremene metode otkrivanja loših električnih kontakata, kako bi se i prevencija zaštite od požara podigla na viši nivo.

Donošenjem novog Pravilnika i njegovim sprovođenjem u vidu kvalitetno izvršenih pregleda i ispitivanja električnih instalacija u svim građevinskim objektima (uključujući i stambene), kao i stalnim podizanjem svesti građana na ovu temu, svi možemo da doprinesemo smanjenju broja požara u Republici Srbiji čiji su uzročnici kvarovi na električnim instalacijama.

Smanjenjem broja požara smanjiće se i broj žrtava u požaru, kao i veliki materijalni gubici.

Autor je naučni saradnik, Univerzitet u Beogradu – Elektrotehnički fakultet

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.