Svetska zdravstvena organizacija (SZO) rangira rak pluća među vodećim uzrocima smrti od raka širom sveta.
Prestanak pušenja je prvi savet za sprečavanje raka pluća, ali svi treba da budu svesni drugih faktora rizika i znakova.
„Rak pluća nije ograničen samo na pušače“, kaže za Parade pulmolog, dr Sandip Gupta.
Svetska zdravstvena organizacija navodi pušenje kao vodeći uzrok u 85 odsto slučajeva raka pluća, ali to i dalje ostavlja 15 odsto slučajeva sa drugim okidačima.
„Važno je znati znakove raka pluća jer vam rano otkrivanje daje veće šanse da ga pobedite“, kaže pulmolog, dr Raj Dasgupta. Međutim, ponekad je ove znakove teško uočiti ili prevideti.
„Nažalost, pacijenti sa novodijagnostikovanim rakom pluća često nemaju simptome“, kaže pulmolog dr Džimi Johanes. Međutim, to nije uvek slučaj, a jedan znak raka pluća može se uočiti kada se pogledamo u ogledalo. Pulmolozi su objasnili šta je to, zašto se dešava i šta da radimo ako to primetimo.
Opušteno lice i nedostatak znojenja mogu ukazivati na Hornerov sindrom
Opušteno lice, često u kombinaciji sa nedostatkom znojenja na jednoj strani lica, može biti znak raka pluća.
„Ovi simptomi mogu odražavati leziju ili masu u gornjem delu ili vrhu pluća“, kaže dr Johanes.
Gornji deo pluća je jednako važan kao i ostali organi.
„Gornji deo pluća ima istu funkciju kao i ostatak pluća. Takođe je uključen u razmenu gasova, dovodeći kiseonik u krv i uklanjajući ugljen-dioksid iz krvi, baš kao i ostatak pluća“, objašnjava dr Johanes.
Klinički, opušteno lice i bilo kakvo povezano nedostatak znojenja mogu ukazivati na Hornerov sindrom.
Doktor Johanes objašnjava da neki od nerava koji snabdevaju facijalne i očne nerve potiču iz kičmene moždine, blizu donjeg vrata i gornjeg dela grudnog koša. Nervi se protežu prema gore i blizu gornjeg dela pluća.
„Tumor u gornjem delu pluća može uticati na ove nerve, što rezultira neurološkim simptomima“, kaže on.
Brza akcija može promeniti i spasiti naše živote
Međutim, opušteno lice nije uvek znak raka pluća, ali može biti znak da treba da idemo kod lekara.
„Druge lezije koje mogu uticati na isti skup nerava, od mozga pa sve do vrata, mogu izazvati isti skup simptoma, kao što su moždani udar, trauma baze lobanje ili kičme na nivou vrata, i aneurizme, između ostalih“, ističe dr Johanes.
U ovim slučajevima, brza akcija može promeniti i spasiti naše živote.
„Ako primetite bilo kakve promene, nemojte odlagati traženje lekarske pomoći“, zaključuje dr Dasgupta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.